O sudbini pregovora o povećanju minimalca u Srbiji znaće se u sredu, 30. avgusta

Kolegijum SES-a koji nema ovlašćenja za pregovore o minimalnoj zaradi jer to rade pregovarački timovi sindikata, Vlade Srbije i poslodavaca, utvrdiće i datum sednice SES-a na kojoj će biti doneta konačna odluka o povećanju minimalca i za koju godinu.

Ako se ne postigne saglasnost o povećanju, odluku će, po Zakonu o radu, država doneti najkasnije do 15. septembra.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović rekao je danas za Betu da će taj sindikat i dalje insistirati da se poveća minimalac i za ovu godinu, a ne samo za 2024.

„Mi ne možemo da odustanemo od inicijative pokrenute još u proleće da se u pregovorima razgovara i o povećanju minimalne zarade za ovu godinu“, rekao je Orbović.

Dodao je da je tačno, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, da ne postoji zakonska obaveza da se izjednače iznosi minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, ali i da je tačno i to da takva korpa i ne postoji u Evropi, već prosečna potrošačka korpa koja sada u Srbiji košta skoro 100.000 dinara.

Kada se govori o minimalnoj potrošačkoj korpi i zahtevu da se izjednači sa minimalnom zaradom, reč je, kako je rekao, o „zaradi koja obezbeđuje dostojanstven život“.

„Ne znam šta je mislio Mali kada je rekao da minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa nisu u vezi, pitaću ga da to objasni“, rekao je Orbović.

Na pitanje da li će sindikati SSSS i UGS „Nezavisnost“ koji su jedinstveni u zahtevu za povećanje minimalne zarade i za 2023. i za 2024. godinu, pokrenuti neke druge oblike sindikalne borbe ako Mnistarsvo finansija definitivno odbije da razgovara o povećanju za ovu godinu, Orbović je rekao da nije korektno dok traju pregovori govoriti o tome šta bi sindikati mogli da preduzmu jer bi to bila ucena.

Na pregovorima u protekli petak, 25. avgusta, nije postignut dogovor o minimalnoj ceni rada, iako je Ministarstvo finansija predložilo da se minimalac u narednoj godini poveća za 17,8 odsto, na 47.154 dinara.

Pregovori su prekinuti jer nije ispunjen zahtev sindikata da se prvo pregovara o korekciji minimalne zarade za ovu godinu, pa tek onda o visini minimalca za 2024. godinu.

Predstavnici Ministarstva finansija su predložili i da se poslodavcima u 2024. zbog rasta minimalca poveća neoporezivi deo zarade sa 21.000 na 25.000 dinara.

Na sednici SES- je 2018. dogovoreno da se vrednost minimalne zarade i minimalne korpe izjednače 2021. godine, ali je zbog pandemije korona virusa 2021. ministar finansija Siniša Mali rekao da će se to odložiti do kraja 2023. godine, a u petak je posle prekidanja pregovora, izjavio da minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada nisu ni u kakvoj vezi.

Sindikati traže da minimalna zarada bude istog iznosa kao potrošačka korpa koja je prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku koštala 51.874 dinara.

Ministarstvo finansija tvrdi da nema razloga da se povećava minimalna zarada za ovu godinu jer se projektuje da će inflacija na kraju godine biti oko osam odsto, a u sindikatima kažu da to ne znači da će se cene vratiti na prethodni nivo.

To Ministarstvo takođe odbija da sindikatima u pisanoj formi uruči obrazloženje da ne postoje razlozi za povećanje minimalca u ovoj godini.