„Od 130 do 600 miliona evra“: Još uvek bez jasne računice koliko bi državu koštao obavezan vojni rok, a ministar tvrdi da novac nije problem

Sve dosadašnje priče vezane za obavezan vojni rok, ostale su upravo to, na nivou priče i neke ideje za budućnost, ali bez konkretnih promena u tom smeru.

Ipak, početak ove godine doneo nam je i određene pomake, pa je tako Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku Srbije i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka.

Kao razlog je navedeno podizanje odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz podmlađivanje i unapređenje popune i obučenosti aktivnog i rezervnog sastava.

Prema njihovoj inicijativi, vojni rok bi bio u trajanju do četiri meseca, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Kako navode, do ovog predloga su došli nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja, a koji su nametnuli potrebu za prilagođavanjem modela popune Vojske, a koji bi omogućio jačanje ukupnog regrutnog potencijala i osposobljavanje većeg broja građana za odbranu naše zemlje.

Ministar odbrane Miloš Vučević nedavno je, gostujući na RTS-u, naglasio da Ministarstvo odbrane i Generalštab neće odustati od inicijative za ponovno pokretanje služenja vojnog roka.

A to je na neki način potrvrdio i ministar finansija Siniša Mali koji je poručio da je novac najmanji problem kada se razmišlja o ideji obaveznog služenja vojnog roka.

On smatra da bi ovakva odluka imala i pozitivne ekonomske efekte na lokalne samouprave.

„Zamislite samo jednu lokalnu samoupravu, kada biste osposobili te kasarne, da li Negotin, Sombor, bilo koji drugi grad. Podiže lokalnu ekonomiju, podiže lokalni grad. Ako uložimo u rekonstrukciju pojedinih kasarni, opet smo uložili u našu zemlju. Građevinska industrija dobija neki novac, zapošljavaju se ljudi, vraća se PDV ili bilo koji drugi porez u budžet“, izjavio je Mali ranije za TV Pink.

Ekonomista i urednik publikacije STRATEO Saša Đogović suprotnog je mišljenja od ministra.

Naime, on smatra da bi realizacija te ideje i ulaganje u opremu i vojne objekte izazvalo nove rashode i potrebe u budžetu.

Đogović za Danas naglašava da, pre svega, mora da se proračuna koliko bi sve to koštalo.

„Koliko kasarni treba modernizovati, rekonstruisati, pa zatim materijalni troškovi za opremu, zatim ljudi koji će obučavati vojnike, a koje treba, takođe, plaćati. To za sobom vuče detaljnu analizu i ekonomski elaborat“, poručuje naš sagovornik.

To je, kako dodaje, ozbiljna tema koja ima strateški karakter i o njoj se ne može govoriti ad hoc.

„Ukoliko nemamo nikakav elaborat ili dokument koji će govoriti o potrebama za tako nečim sa odbrambenog ili vojnog aspekta i sa ekonomskog aspekta, to je onda samo nešto što je neko rekao da bi trebalo da bude i ta priča se zavrtela i dobila neku vrstu spinovanja“, kaže Đogović.

On ukazuje da moramo da imamo jasnu dokumentaciju koja argumentovano sa svih aspekata govori u prilog takvom jednom predlogu.

Neko ko je na vlasti, kako objašnjava, ima viši nivo odgovornosti kada priča o ovakvoj temi.

„Oni moraju da ponude razloge zašto se ide na to i koliko će to budžet da košta, posebno u okolnostima kada već idemo na proširenje fiskalnog deficita kroz najavljeni program „Skok u budućnost““, pojašnjava Đogović.

Troškovi za ovakav projekat bi, prema njegovom mišljenju, bili neproduktivni.

„Ti objekti se ne koriste u komercijalne svrhe, pa da bi kasnije produkovali neku dodatnu vrednost, nego je to čist rashod i za budućnost. Zbog toga treba izvagati različite elemente pre donošenja odluke“, ponavlja on.

Ukoliko postoji odbrambena, odnosno vojna potreba, kako kaže Đogović, onda to govori da nešto nije u redu sa postojećim, profesionalnim angažmanom u vojsci.

„To govori da verovatno nema dovoljno kadrova ili imamo neke pretnje za koje mi ne znamo, pa je na njih potrebno odgovoriti kroz redovno služenje vojnog roka“, smatra on.

Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić za Danas podseća na dosadašnje procene Ministarstva odbrane o potencijalnoj ceni ovog poduhvata.

„Prema zvaničnim procenama Ministarstva odbrane, objavljivanim u javnosti od 2016. godine do danas, vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, u zavisnosti od broja regruta i uputnih rokova, koštalo bi građane Srbije, odnosno budžet, od 130 do 600 miliona evra“, navodi on.

Kako dodaje, obaveza služenja vojnog roka je skupa za državu.

„Tamo imate na stalnom smeštaju i ishrani veliki broj regruta koje bi država u našem slučaju, kako je najavljeno, oblačilila u nove uniforme svaka četiri meseca“, kaže Antić.

Pored toga, on ukazuje i na problem toga što bi dvostruko vreme trajanja vojnog roka služili oni koji se pozovu na prigovor savesti.

„To znači da lice koje zapravo nije vojnik, jer ne nosi oružje, držite na hrani i smeštaju osam meseci, što je takođe jako skupo, a krajnji proizvod opet nije vojnik obučen da rukuje oružjem i brani državu“, smatra Antić.

On naglašava da bi taj novac bilo bolje uložiti u profesionalnu vojsku.

„Mi u Vojnom sindikatu Srbije smatramo da bi mnogo racionalnije, ekonomičnije i efektnije po sistem odbrane Srbije bilo da se taj novac uloži u standard profesionalnih pripadnika vojske, čime bi se vojni poziv učinio značajno popularnijim i privlačnijim za one koji nemaju prigovor savesti i koji bi u svakom smislu te reči bili vojnici“, zaključuje Antić.