„Za neodgovorne poslodavce radnik je samo broj“: Da li treba da se uvede obavezna zabrana rada na otvorenom pri visokim temperaturama?

Iako je ovakvo vreme, prema informacijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) okarakterisano kao veoma opasno, brojni ljudi ipak su primorani da obavljaju.

Tu su, pre svega, građevinski radnici, ali i poljoprivrednici. Međutim, postoji i puno drugih koji nemaju drugog izbora nego da vreme provode napolju bez obzira na temperature.

Pijačni radnici, prodavci sladoleda, kao i drugi ulični prodavci, komunalni radnici i slična zanimanja, svi moraju da obavljaju posao bez obzira na vremenske uslove.

Čak i kada nisu na direktnom udaru sunca, kada imaju mogućnost da budu pod suncobranom ili u negde u hladovini, ipak nemaju efikasan način da se rahlade i trpe posledice visokih temperatura.

Kako je Danas i ranije pisao, iako se temperature već preko 36 stepeni smatraju kao opasne, a one preko 39 mogu dovesti do smrtnih ishoda za radnike na otvorenom, ne postoji obavezna obustava rada.

Dakle nijedan zakon ne obavezuje poslodavca da obustavi rad, ali postoje Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da usmere poslodavce, ali nisu obavezujuće.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić nedavno je predložio poslodavcima da zbog velikih vrućina organizuju drugačije radno vreme na gradilištima i da na taj način pokažu da vode računa o radnicima.

„Ekstremno su visoke temperature i zato sam predložio poslodavcima da razmisle o tome da organizuju drugačije radno vreme, da se počne ranije ujutro, da se završava kasnije uveče, da se radi tokom noći, kada god se može“, kazao je Vesić.

Ipak, svi ovi apeli nadležnih ostaju samo na nivou preporuka i predloga, a odluka o organizaciji rada ostaje na poslodavcu i svodi se na to da li je poslodavca savestan ili ne i koliko je spreman da vodi računa o svojim radnicima.

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković za Danas pojašnjava da Srbija nije jedina zemlja u kojoj je ovakva situacija.

„Nigde u Evropi ne postoji taj zakon kada se prekida rad. Ipak, u Srbiji imamo smernice za rad i na visokim i niskim temperaturama“, navodi on.

Prema njegovim rečima, niko od predstavnika poslodavaca se nije složio sa tim da treba da postoji određena temeratura na kojoj se rad obustavlja.

„Oni smatraju da ako neko radi na četvrtom ili petom spratu nije isto kao ako radi u podrumu gde je hladnije. Tvrde da nije svuda u isto vreme 40 stepeni, nije ista temperatura i da nije moguće uspostaviti temperaturu pri kojoj bi se prekidali radovi. Zbog toga nismo uspeli da ograničimo to“, ukazuje Torlaković.

Vlada Srbije, kako dodaje, može usled velikih vrućina da donese akt da ne može da se radi u periodu dok je ta i ta temperatura.

„Ukoliko radnici i dalje rade u tom periodu, tek onda može da se kazni poslodavac zbog ne poštovanja akta. To je jedini način da se obustavi rad“, kaže Torlaković.

Kako dodaje, oni su se kao sindikat zalagali da kada su temperature preko 36 stepeni, treba da se obustavi rad na otvorenom.

„Mi smatramo da je to temperatura kada treba obustaviti rad, jer je velika opasnost po zdravlje i bezbednost ljudi. Međutim, nismo to uspeli da sprovedemo u delo“, navodi on.

Ipak, kako kaže, postoji sistemski način da se ovaj problem reši.

„S obzirom da postoje Smernice, to treba sistemski uvesti kroz Akt o bezbednosti i zdravlju na radu koji usvaja poslodavac“, smatra Torlaković.

Kako naglašava, to treba uvesti kao obavezno.

„Tako bi između 11 i 16 časova morao da se organizuje rad po smenama ili uvede dodatna radna snaga, prekine rad ili se obavi preraspodela posla ili češće pauze…“, objašnjava on.

Jako je bitno, kako dodaje, da poslodavac obuči zaposlene za pružanje prve pomoći.

„Takođe, mora da im se omogući da skinu sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu da bi se rashladili. Treba obezbediti odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone sa sunca i odmore, ali ti prostori moraju i da se rashlađuju“, naglašava Torlaković.

On smatra da kada su kompanije odgovorne, onda imamo i odgovorne poslodavce.

„Probematični su poslodavci koji nemaju radnike, nego uzimaju podizvođače, to je divlji zapad. Oni jedva nalaze radnike, a kamoli da se brinu o njihovom zdravlju“, ukazuje naš sagovornik.

Torlaković podseća da ima jako puno neodgovornih poslodavaca.

„Oni ne poštuju prava radnika, zarade, ni dostojanstven život, za njih je radnik samo broj i neko ko im zarađuje novac, a ne neko koga treba čuvati“, navodi on.

I predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić potvrđuje da je s obzirom na to da su visokim temperaturama izloženi radnici u različitim delatnostima i sa različitim fizičkim opterećenjima, teško generalizovati na kojoj temperaturi se prekida rad.

„Poslodavac u skladu sa odgovornostima koje proizilaze iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu mora proceniti rizike za radnike i shodno tome organizovati rad. Pitanje prekida rada prilikom izloženosti visokim temperaturama je globalni problem i nigde nije funkcionalno definisano“, objašnjava ona.

Andrić ukazuje da nije problem samo sa radnicima koji rade na otvorenom.

„Iako su oni najugroženiji pri visokim temperaturama, pre svih, građevinci i poljoprivrednici, izuzetno je teško i onima koji rade u fabrikama gde poslodavac nije obezbedio klimatizaciju ili na primer vozačima trolejbusa u Beogradu koji nemaju klime, do onih koji na biciklima rade dostavu hrane“, naglašava naša sagovornica.

Ona upozorava da bi i poslodavačka udruženja morala da apeluju na svoje članove da budu savesniji i da ulažu u sistem rashlađivanja, organizuju češće pauze, obezbeđuju hladne napitke i druge mere.

„Danas nam se javio kolega iz jedne fabrike i kaže da je u pogonu izmereno 45 stepeni. Pa kako poslodavci očekuju da radnik u tim uslovima bude produktivan i ostane zdrav“, pita Andrić.

Prema njenom mišljenju, bilo bi idealno da se propišu uslovi rada koji nisu prihvatljivi, ali je, kako dodaje, realnost da je to teško ostvarivo.

„Postavlja se pitanje kako bi se obustava rada organizovala za javne službe, bezbednost, saobraćaj, čitav niz delatnosti. Ako bi neko bio izuzet zbog prirode posla možda bi otišli u polje diskriminacije“, smatra Andrić.

Nema slične prakse ni u drugim zemljama, podseća ona.

„Pojedini poslodavci vrlo šaroliko poštuju i Zakon, bez obzira na zaprećene kazne, tako da je nerealno očekivati da će poštovati Smernice koje nisu obavezne. Pitanje odgovornosti za poslodavce u Srbiji, uz ovakvo kažnjavanje od strane pravosudnog sistema, je bespredmetno“, zaključuje Andrić.

Ne postoji obavezna zabrana rada, ali postoje kazne za nesavesne poslodavce

Iz Inspektorata za rad za Danas kažu da s obzirom na trenutne dnevne temperature, kao i da su za predstojeće dane prognozirane visoke dnevne temperature, inspekcija rada je od juna otpočela vršenje pojačanih inspekcijskih nadzora na gradilištima i u poljoprivredi.

„Inspektori rada su utvrdili da pojedini poslodavci nisu Aktom o proceni rizika utvrdili rizike po život i zdravlje zaposlenih prilikom rada na radnim mestima na otvorenom na gradilištu i da nisu utvrdili način i mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru“, navode oni.

Takođe, kako dodaju, na pojedinim gradilištima nisu obezbeđena sredstva za pružanje prve pomoći i nije obučen odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći.

„Inspektori rada su naložili poslodavcima da u najkraćem roku otklone utvrđene nepravilnosti, da donesu izmenu i dopunu akta o proceni rizika na radnim mestima na gradilištu i da obezbede pružanje prve pomoći u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu“, kažu iz Inspektorata.

Kako dodaju, inspektori rada su u periodu od 19. do 21. juna izvršili ukupno 728 pojačanih inspekcijskih nadzora na gradilištima prilikom kojih je zatečeno ukupno 2.208 radno angažovanih lica, od kojih su 200 lica radila “na crno“.

Zbog utvrđenih prekršaja, inspektori rada su podneli ukupno 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca i neregistrovanih subjekata, od čega 74 u oblasti radnih odnosa i 50 zahteva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Takođe, ponovo 10. i 11. jula inspektori su izvršili ukupno 615 pojačanih inspekcijskih nadzora na gradilištima i u delatnosti poljoprivrede, prilikom kojih je zatečeno 1.917 radno angažovanih lica, od kojih su 162 lica radila “na crno“.

Zbog ovih utvrđenih prekršaja, inspektori rada su podneli ukupno 106 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca i neregistrovanih subjekata, od čega 62 u oblasti radnih odnosa i 44 zahteva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Iz Inspektorata za rad naglašavaju da je pravo svakog radnika da mu poslodavac prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja.

„Ukoliko poslodavac nije preduzeo mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, zaposleni mogu da podnesu inspekciji rada prijavu protiv poslodavca, a ova prijava može biti i anonimna“, poručuju oni.

Ukoliko poslodavac ne obezbedi propisane preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana novčana kazna.

„Za poslodavca-pravno lice propisana je novčana kazna od milion i po do dva miliona dinara, za odgovorno lice u tom pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara“, pojašnjavaju oni.