Obe strane čekaju sud stručnjaka

Oni kažu i da su radovi otpočeli nelegalno, bez potrebnih papira i najavljuju skupljanje potpisa za raspisivanje referenduma po tom pitanju. Predstavnici opštine kažu da celu situaciju oko izgradnje hidroelektrana, i eventualne štetne posledice treba razmotriti sa stručnog aspekta.

Iz dokumentacije za hidroelektranu „Rekovići I“ može se videti da investitor, privatna firma Mini Hydro Investments, planira da izgradi objekat snage 6,48 megavata, sa branom koja pravi akumulaciju dugu oko dva kilometra. Ukupna vrednost investicije je 12,7 miliona evra, od čega će 10 miliona evra biti obezbeđeno iz kredita. Godišnja planirana proizvodnja od oko 28 miliona kWh električne energije biće prodata nacionalnoj električnoj mreži Srbije. Zanimljivo je da je sadašnji direktor Javnog preduzeća Elektromreža Srbije, Nikola Petrović, jedan od manjinskih vlasnika firme Mini Hydro Investments, koja gradi ovu hidroelektranu.

– Pripremni građevinski radovi za koje je investitor angažovao firmu Geosfera, počeli su pre mesec dana, bez građevinske dozvole i dozvola za geološka istraživanja. To je rešenjem konstatovao i građevinski inspektor. Od ovih elektrana građani Priboja će imati samo štete, a priča o koristi stanovništva od prodaje „rukom rađenih proizvoda radnicima, u toku izgradnje brane“, kako je navedeno u dokumentaciji, uvredljiva je i tretira lokalno stanovništvo kao domoroce koji treba privatniku da prodaju reku za šaku perlica – kaže za Danas Dejan Puzović, predstavnik Raftin kluba i Ekološke organizacije iz Priboja.

U međuvremenu, pet udruženja građana obratilo se lokalnoj vlasti otvorenim pismom u kome se protive početku gradnje hidroelektrana pre dobijanja potrebnih dozvola, a sakupljeno je i hiljadu potpisa građana u peticiji kojom se traži da se preispita odluka pribojske Skupštine o gradnji elektrana.

U pisanom odgovoru na peticiju, predsednik opštine Saša Vasilić, između ostalog, kaže da bi za validnu odluku o izgradnji hidroelektrana trebalo „uključiti i stručni deo javnosti, naročito u delu u kome se izražava osnovana sumnja u vezi promene mikroklime u našoj opštini“.

Investitor, međutim, negira optužbe ekoloških udruženja i tvrdi da radovi koji se sada izvode predstavljaju samo pripremu i istraživanje koje bi trebalo da pokaže da li na toj lokaciji može da se izgradi brana.

– Radovi se odvijaju na parceli koja je naša a do dozvole za gradnju mini hidroelektrane još je dug put. I Zakonom o zaštiti prirode jasno su definisani uslovi za geološka ispitivanja koja prethode gradnji takvog objekta, i za to je potrebno čak petnaestak dozvola. Ukoliko sadašnji istražni radovi pokažu da je gradnja moguća, to će biti osnov za izradu idejnog projekta za koji se, potom traži dozvola – kaže za Danas Nenad Mihajlović, direktor Mini Hydro Investmensa i dodaje da je i opština tek u fazi pripreme za prihvatanje takve investicije, jer je usvojen plan detaljne regulacije što je uslov da se uopšte i pojave sa zahtevom za izgradnju. Mihajlović je potvrdio da je građevinski inspektor izdao rešenje o zabrani radova, ali ukazuje da istražni radovi nisu u nadležnosti građevinske inspekcije. „Na to su ga upozorili iz Ministarstva energetike, i inspektor se više nije pojavljivao na lokaciji gde se izvode istraživanja“, kaže Mihajlović.

Zajednički protest

Pošto je pitanje izgradnje hidroelektrana na Limu aktuelno i u Bosni i Crnoj Gori , kroz koje Lim takođe protiče, ekološke organizacije iz Polimlja napravile su dogovor o zajedničkim akcijama u cilju očuvanja ove reke. Već su imali zajedničke konferencije za medije u Beogradu i Podgorici, a pre nekoliko meseci bio je organizovan zajednički protest protiv izgradnje brana na Limu na graničnom prelazu između Srbije i Crne Gore u organizaciji NVO Euromost Bjelo Polje .

Tek pripreme

Predstavnik firme Geosfera, Zoran Pavlović, kaže da ih je investitor angažovao uz uveravanje da su radovi legalni i pokriveni dokumentacijom koja se nalazi u opštini. „Naši radovi su početak građevinskih radova i spadaju u opšta geološka istraživanja, koja treba da pokažu da li struktura terena omogućava izgradnju brane na ovoj lokaciji“, objašnjava Pavlović.