Foto: Beta/Dragan GojićPredsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas nedavno je poručio da će na sajtu ove stranke uskoro biti napravljen kalkulator kojim će moći da se obračuna koliko je novca penzionerima uzeto za vreme fiskalne konsolidacije kada su penzije umanjene i „koji će svakom građaninu u Srbiji moći da pokaže koliko para će mu država vratiti kada se vlast promeni“. SSP je ovaj kalkulator juče zaista i objavio.
Prema njihovoj računici ko je imao penziju 35.000 dinara 2014. biće mu vraćeno 108.348 dinara. Ko je imao 38.000 dinara penziju biće mu vraćeno 140.156 dinara, a ko je imao penziju 50.000 dinara dobiće 282.253 dinara.
„Njima je to uzeto, a sve što se nekom uzme mora da se vrati. Vraćala se i stara devizna štednja koje su Vučić, Milošević, Šešelj i Dačić potorošili svojevremeno i to je bilo nestalo. Mi ćemo napraviti sutra da u ovoj zemlji zaista osetite neku sigurnost i stabilnost“, poručio je Đilas.
Prema raznim procenama država je od 2014. do 2018. godine, tokom fiskalne konsolidacije kada su smanjene penzije veće od 25.000 dinara i plate u javnom sektoru, država na ovom smanjenju penzija uštedela između 700 i 800 miliona evra.
Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, tvrdi da je iznos 840 miliona evra, ali da su po osnovu neusklađivanja penzija sa inflacijom od 2012. do 2019. godine penzioneri zakinuti za „tri do pet milijardi dinara“.
On ističe da su još pred prošle izbore USPVLS i SSP potpisali sporazum o reformi penzijskog sistema i vraćanju otetih penzija od 2014. do 2018. godine.
Prvo pitanje koje se postavlja u vezi sa ovim obećanjem je: Odakle pare?
Dušan Nikezić, potpredsednik SSP, ističe da nije potrebno dodatno zaduživanje države za vraćanje otetih penzija, pošto je samo vrednost javnih nabavki roba i usluga za državnu administraciju porasla na 210 milijardi dinara godišnje, što je 163 milijardi više nego 2012. godine.
„Za vraćanje svih otetih penzija potreban je duplo manji iznos od ove razlike. A gde su još naduvani troškovi projekata za izgradnju infrastrukture, poput autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad i brze saobraćajnice Bački Breg – Nakovo, koji su pre par godina koštali milijardu evra, a sada je sa kineskim izvođačima mimo tendera ugovorena vrednost od četiri milijarde evra? Takvih koruptivnih projekata je bezbroj danas u Srbiji“, navodi on u pisanom odgovoru Danasu dodajući da će iskoreniti korupciju u javnim nabavkama i infrastrukturu graditi na osnovu cena dobijenih na tenderu, i iz tih ušteda „obezbediti prve isplate za vraćanje otetih penzija, već u rebalansu budžeta za 2024. godinu“.
Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), ističe da teško da bi takvo obećanje moglo da se sprovede.
„Prvo imali bi problem sa novim fiskalnim pravilima i verovatno bi narušili limite koji su postavljeni još rigoroznije nego što su prvobitna pravila bila. Drugo pitanje je kako bi na to gledale međunarodne finansijske institucije. Mi imamo aranžman sa MMF-om i dok on traje tako nešto ne bi bilo ni razmatrano. Ukoliko bi takva odluka bila doneta, onda bi MMF verovatno prekinuo aranžman, kao što je to uradio 2012. godine nakon povećanja javne potrošnje. Dovoljno je samo da se vratimo u taj period i vidimo šta se dešava kada dođe do povlačenja investicija i portfolio i direktnih“, upozorava Nikolić.
On ističe da bi u predizbornoj kampanji voleo da vidi mnogo više predloga u vezi sa povećanjem proizvodnje, a ne mera koje nisu usmerene na stabilizaciju.
„Ovde se više radi o kratkoročnom povećanju standarda penzionera, a verovatno bi to brzo bilo poništeno makroekonomskim pogoršanjem, inflacijom i rastom deviznog kursa“, zaključuje Nikolić.
Fiskalna pravila usvojena prošle godine kažu da ako je dug države veći od 60 odsto BDP-a državna kasa ne sme uopšte biti u minusu.
Ukoliko je dug između 55 i 60 odsto BDP-a deficit može iznositi najviše 0,5 odsto BDP-a.
Ako je dug države između 45 i 55 odsto BDP-a budžetski deficit može biti najviše 1,5 odsto BDP, a ako je dug države ispod 45 odsto BDP-a, fiskalni deficit može biti maksimalno tri odsto BDP-a.
Posebna fiskalna pravila odnose se na plate u državnom sektoru i penzije.
Novim fiskalnim pravilima udeo ukupno isplaćenih penzija u BDP-u može biti maksimalno 10 odsto, a isti odnos važi i za plate u javnom sektoru.
U prethodnim fiskalnim pravilima maksimalni fond isplaćenih penzija mogao je biti 11 odsto BDP-a, a plata državnom sektoru sedam odsto BDP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
