foto EPA-EFE/KENZABURO FUKUHARA / POOLSrbija i Kina potpisale su 17. oktobra prošle godine Sporazum o slobodnoj trgovini, tokom boravka srpske delegacije u Pekingu, u kojoj je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tada najavio veliki značaj ovog sporazuma za Srbiju, ali stručnjaci smatraju da će naša zemlja ovim, mahom povećati uvoz, a da će najviše izvoziti kineske kompanije koje posluju u Srbiji.
Planirano je da Sporazum stupi na snagu do juna, nakon završetka neophodnih procedura kineske strane.
Ovaj Sporazum zaključen je sa ciljem da se ukinu barijere u međusobnoj trgovini i investicijama, jer Sporazum predviđa postepeno ukidanje uvoznih carina na obe strane. Međutim, to postepeno ukidanje ide do decenije, a za neke proizvode i duže.
Tačan datum kineske ratifikacije Sporazuma i dodatne detalje možda saznamo prilikom skore posete predsednika Kine Si Đipinga Srbiji, koja je, prema pisanju pojedinih medija, najavljena za 7. ili 8. maj.
U Sporazum o slobodnoj trgovini uključeno je 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih proizvoda. Ipak, postavlja se pitanje šta Srbija zapravo može da ponudi Kini i da li ima kapaciteta da isprati potencijalnu potražnju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da će ovaj Sporazum povećati trgovinu, ali mnogo više naš uvoz, nego izvoz u Kinu.
„Naš izvoz i ako se poveća, to će opet biti kineske kompanije koje izvoze bakar i ostalo iz Srbije“, ukazuje on.
Bjelić očekuje da bi, pored toga, naš izvoz mogao da se poveća u oblasti poljoprivrede.
„Tu se javlja problem, čak i ako bude tražnje za to u Kini, mi nismo u mogućnosti da tu tražnju ispunimo, nemamo kapacitet. Mora da postoji organizovano prikupljanje, transport…“, objašnjava naš sagovornik.
On podseća da naš izvoz u Kinu poslednjih godina jeste povećan, ali najviše zahvaljujući bakru. Tako da je taj izvoz, prema njegovim rečima, pod uticajem opet kineskih privatnih investicija u našoj zemlji.
„Pre nam je Kina bila bitna samo u uvozu, jer je ona 2013. godine činila sedam odsto našeg uvoza, dok je u izvozu gotovo nije ni bilo. A recimo u 2022. godini je uvoz iz Kine bio čak 12 odsto, a izvoz četiri odsto, što znači da Kina raste i kao značajan partner u našem izvozu“, kaže Bjelić.
On ukazuje da ovde imamo dva disproporcionalna partnera, s obzirom da je Kina mnogo veća, razvijenija ekonomija i mnogoljudnija zemlja.
„Mi smo očekivali da ćemo dobiti malo više povlastica u odnosu prema Kini, ali to se nije realizovalo i to može da bude rizik. Uobičajena je praksa da razvijene zemlje daju manje razvijenim te asimetrične ustupke, odnosno da oni više ustupaka pruže nego ova druga strana. Međutim, to ovde nije ispoštovano“, pojašnjava Bjelić.
Naša šansa za izvoj, kako dodaje, jeste i vino.
„Kada se izvoze proizvodi, treba da se gleda da to budu proizvodi sa većom novododatnom vrednošću. Zato bi vina bila dobra, neki ekskluzivniji sirevi i slično, to što možemo više da naplatimo. Međutim i tu se stvara problem toga što za vina neće odmah ukinuti carine, već će važiti šest godina“, ukazuje on.
Bjelić upozorava da se tu mešaju i globalni odnosi.
„Mi imamo pravo na ovaj sporazum, ali će on važiti dok ne postanemo članica Evrospke unije (EU), odnosno ukoliko se integrišemo u zajedičko tržište na Balkanu, to bi već podrazumevalo da bismo morali da menjamo ugovor, iako nismo formalno članica“, objašnjava on.
Kao još jedan problem javljaju se i pravila porekla.
„Prema Sporazumu, to moraju da budu domaći, autohtoni proizvodi. Mora da se obezbedi 50 odsto srpske supstance kada se izvozi u Kinu. To je ograničenje. Mi možemo da mešamo poreklo sa kineskim, odnosno da uvezemo neku sirovinu iz Kine, preradimo i izvezemo im nazad, ali ne možemo sa nekom zemljom iz EU“, pojašnjava on.
Kako naglašva, to je opet nepravedno prema Srbiji, jer je Kina mnogo veća zemlja.
„Zato je uobičajeno da te velike privrede manjim daju veći stepen povlašćenja, jer postoji ta nesrazmera. Zbog samog ekonomskog obima teritorije oni imaju više resursa i samim tim i više domaćih proizvoda koje mogu da izvoze“, kaže Bjelić.
Još jedna prepreka, prema njegovim rečima, nalazi se i u standardima.
„Mi smo visoko vezani za EU, jer smo se dosta uskladili sa evropskim standardima, pa dosta proizvoda koje bismo potencijalno izvozili nije po kineskim standardima. Taj problem smo ranije imali i sa Rusijom“, ukazuje Bjelić.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran za Danas kaže da su mnogi državnici najavljivali velike trgovinske razmene sa Kinom, ali da se to nije obistinilo.
„Još davne 1978. godine, Tito je bio u Kini i tada su vođeni prvi razgovori oko toga i neki koraci ka privrednoj saradnji. Upravo je taj Titov odlazak u Aziju na mesec dana utro neki put. Tada je počela prva takva saradnja između, tada, SFRJ i Kine“, objašnjava on.
Nakon toga, svi ostali ljudi na čelu države su isto pokušavali.
„Svaki od predsednika države koji je išao u Kinu, vraćao se sa idejama o ogromnim količinama koje mi možemo i treba tamo da izvezemo“, objašnjava Prostran.
Međutim, problem je oduvek bio u kapacitetu, kaže on.
„Mi ni tada nismo imali kapaciteta, a nemamo ni danas da snabdevamo interese tržišta Kine u kontinuitetu. Srbija ima potencijala i jeste zemlja koja je ozbiljna po proizvodnji kukuruza, tu smo među prvih 10 u Evropi, ali što se tiče prehrambenih proizvoda, to još nije našlo tamo tržište u kontinuitetu“, navodi naš sagovornik.
Ovaj Sporazum ima prednosti za nas, kaže on i dodaje da on ima i svoju drugu stranu.
„Nije u pitanju samo to što mi možemo slobodno da izvozimo, nego će nam i sa one strane doći proizvodi koji će domaćim proizvođačima napraviti problem“, upozorava Prostran.
On ne veruje da Srbija može da odgovori na potrebe usled ove krize u poljoprivredi.
„I najnoviji popis poljoprivrede je pokazao da su naši domaći potencijali ugroženi, poljoprivreda ima puno kritičnih tačaka. Pričalo se da ćemo mi u Kinu da izvozimo i svinjske glave, pa nožice, pa repove i uši, ali mi sad više nemamo ni svinja“, naglašva Prostran.
Trgovina Srbije i Kine
Ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi Srbije sa Kinom u prošloj godini iznosila je 6,09 milijardi dolara.
Izvoz u robi u Kinu težio je 1,23 milijardi dolara, dok je u istom periodu uvezeno robe u vrednosti od 4,86 milijardi dolara.
Izvoz u Kinu raste već godinama velikom brzinom. U 2013. godini on je iznosio oko devet miliona dolara, dok je u 2018. bio znatno veći, oko 92 miliona dolara.
Međutim, ono što je taj izvoz značajno podiglo jeste izvoz bakra iz RTB Bor, s obzirom da su rude bakra i koncentrati čini 68 odsto ukupnog izvoza prošle godine.
Sledeće su bile katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra što je činilo 24 odsto. Znači da je izvoz bakra dve kineske firme Ziđin koper i Ziđin majning činio više od 90 odsto srpskog izvoza.
Iza bakra u izvozu su drvo bukve, obrađeno po dužini, debljine šest milimetara sa dva odsto učešća.
Sa druge strane Srbija je najviše uvozila nerazvrstanu robu, zatim pametne telefone, portabl mašine…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
