Obim sive ekonomije smanjen, ali nedovoljno

To je pokazalo istraživanje NALED-a, koje je sproveo Ipsos Strategic marketing.

Najveći napredak, smatraju privrednici, napravljen je u oblasti e-uprave, na pojednostavljenju procedura za gradnju i smanjenju biroktraskih procedura, a najveća boljka za domaću privredu i dalje su parafiskalni nameti i veliko poresko opterećenje.

Najviše firmi na „sivo“ radi u građevinarstvu, trgovini, advokatskim uslugama i ugostiteljstvu, smatraju ispitanici iz 250 domaćih preduzeća, a nelojalna konkurencija im smeta najviše zbog toga što obara cene na tržištu, onemogućava ulaganja u tehnološki razvoj i zato što utiče na smanjenje prometa.

– Gotovo tri četvrtine ispitanika reklo je da je poslovanje konkurencije u sivoj zoni neopravdano, dok više od četvrtine misli da je ono barem donekle opravdano. Uprkos tome, većina, 61 odsto njih je reklo da ne bi prijavili firmu koja posluje nelegalno i da je to problem koji država treba da reši – rekao je juče predstavljajući rezultate Vojislav Mihailović, istraživač Ipsos public affairs.

U konkurenciji državnih institucija privreda najviše poverenja ima u Agenciju za privredne registre, pozitivnu ocenu APR je dobio od čak 77 odsto njih, zatim slede NBS i Poreska uprava, dok su na dnu lestvice Privredni sud, Skupština i Komisija za zaštitu konkurencije.

S druge strane, istraživanje Mastercarda o stavovima građanima o sivoj ekonomiji pokazalo je da većina njih zna šta je siva ekonomija, kao i da je najviše povezuju sa neprijavljivanjem radnika, odnosno radom na crno, ali i izbegavanjem poslodavaca da plaćaju poreze.

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović rekao je kako je borba protiv sive ekonomije počela ne nagradnom igrom, kako se to sad predstavlja, već usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru, pre dve godine.

– U prethodne dve godine registrovano je 34.000 osoba koje su radile na crno, od početka priimene Zakona je urađeno 350.000 inspekcijskih nadzora. Ove godine trebalo bi da sa njim uskladimo i 150 drugih zakona, a u planu je početak realizacije platforme e-inspektor, i to najpre za tržišnu, inspekciju rada, upravnu i poresku inspekciju – najavio je Ožegović.

Nagradna igra

Tokom februara poslato je 2,8 miliona koverata za nagradnu igru Uzmi račun i pobedi, što prema rečima Željka Ožegovića, znači da u proseku gotovo svaki treći građanin učestvuje u nagradnoj igri. „Procenat nepravilnosti u kontrolama izdavanja računa se u februaru smanjio za osam odsto, sa 40 na 32 odsto, u odnosu na januar, a za 26,6 odsto je skočio procenat građana koji su prijavili neizdavanje računa“, ekao je Ožegović.