foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ/MO)Skraćeno radno vreme i fleksibilniji aranžmani radnog vremena pokazali su da mogu biti od koristi privredi, preduzećima i radnicima i postaviti temelje za bolji i zdraviji balans između poslovnog i privatnog života, navodi se u novom izveštaju Međunarodne organizacije rada.
Studija MOR-a, prva koja se fokusira na ravnotežu između posla i privatnog života, otkrila je da značajan deo globalne radne snage radi dugo ili kratko u poređenju sa standardnim osmočasovnim radnim danom od 40 sati radne nedelje.
“Više od jedne trećine svih radnika redovno radi više od 48 sati nedeljno, dok petina globalne radne snage radi kraće – nepuno radno vreme, odnosno manje od 35 sati nedeljno”, ističe se u izveštaju MOR-a.
U izveštaju je predstvaljena analiza različitih aranžmana radnog vremena i njihovi efekti na ravnotežu između poslovnog i privatnog života, uključujući rad u smenama, rad na pozivu, šeme usrednjavanja sati.
Srbija se u izveštaju pominje u kontekstu smenskog rada. Naime, uprkos tome što ne postoje globalno uporedivi podaci o smenskom radu, neke vlade su sprovele istraživanja koja pružaju informacije o rasprostranjenosti smenskog rada.
Tako je prema anketi Eurofounda o uslovima rada iz 2017. otkriveno da 21 odsto svih radnika u EU radi u smenama, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na 2010. godinu.
U Evropi je smenski rad najrasprostranjeniji u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, jer po smenama radi više od 30 odsto radno aktivnog stanovništva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
