Objavljen novi program za suzbijanje sive ekonomije: Koliko koštaju državu utaja PDV-a i rad na crno?

Program za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025, kako je zvanično navedeno, predstavlja nastavak sistemskih napora na suzbijanju sive ekonomije koje je Vlada započela još 2015. godine, donošenjem prvog Nacionalnog programa 2015.

Siva ekonomija u proteklih pet godina pala je sa 14,9 na 11,7 odsto BDP-a među registrovanim privrednicima, a kroz aktivnosti u sivoj zoni godišnje se obrne oko 6,5 milijardi evra, rečeno je u martu ove godine, na predstavljanju Programa za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025.

Jedan od glavnih ciljeva novog Programa, kako je tada najavljeno, je da se siva zona poslovanja smanji na 10 odsto BDP-a do 2025. godine.

Ministar finansija Siniša Mali na tom skupu je izjavio da je, zahvaljujući reformskim potezima koje je Vlada preuzela, 200.000 neformalno zaposlenih na tržištu rada prešlo u legalne tokove u prethodnih pet godina.

„Rastu plate i u privatnom i u javnom sektoru. Da ne zaboravimo da Vlada Srbije od 2018. sprovodi doslednu politiku kada je reč o smanjenju poreza i doprinosa na plate. Tako omogućavamo da ljudi iz sive zone pređu u zakonske okvire i podstičemo poslodavce da na pravilan način prijavljuju radnike i pređu u legalne tokove poslovanja“, dodao je tada Mali.

U okviru smanjenja sive ekonomije predviđa se smanjenje broja zaposlenih na crno za 20 odsto i povećanje broja novoosnovanih preduzetničkih radnji i firmi na više od 50.000 godišnje.

Ekonomski stručnjak i vlasnik knjigovodstvene agencije Dragan Radović ukazuje da je odavno program protiv sive ekonomije iz 2015. godine ocenio kao najgori mogući, jer su, kako smatra, pogrešno krenuli od svega.

On tvrdi da je utaja PDV-a u Srbiji preko 50 odsto.

„Uvek se priča da se zbog prevelikih doprinosa beži u sivu zonu. Ali ja tvrdim da je siva ekonomija visokoorganizovani državni kriminal. Preko granice svake godine se prošvercuje roba u vrednosti od pet milijardi evra, a ta roba na ulici vredi 10 milijardi plus dve milijarde utajenog PDV-a. Carina pripada Ministarstvu finansija, Poreska uprava pripada istom ministarstvu, a vrana vrani oči ne vadi“, kaže Radović.

Ko su uovznici i ko ih štiti, to je ključ problema, ukazuje naš sagovornik.

„Oni najavljuju da će država pojačati inspekcijske kapacitete, da će obučiti sudije za prekršaje, da će obučvavati nastavnike u školama, to je sve besmisleno. Kompletna siva ekonomija u Srbiji je pod plaštom države. Poreska uprava Srbije i Ministarstvo finanasija štite sve one koji su prvaci u sivoj ekonomiji“, naglašava on.

On ističe da može jako brzo, za nekoliko meseci, da se suzbije siva ekonomija.

„Moglo bi da je to nekome u interesu, ali ovde vlada čuva samo lični interes pojedinca ili male grupe pojedinaca“, smatra Radović.

On ukazuje i da su Zlatibor, Kopaonik, Beograd na vodi… „leglo kriminala i rada na crno“.

„Postoje radnje koje imaju po 50 radnika u centru grada, a inspekcija nije ušla preko 10 godina. I njima tu radnici rade na crno. Svima su sve malverzacije poznate, ali ništa se ne radi po tom pitanju, to je sve samo na papiru. Niko živ ne izdaje fiskalne račune“, ukazuje naš sagovornik.

„Mamematički može da se dokaže da se šest do osam milijardi evra PDV-a godišnje ne naplati, a zvanična naplata je oko pet ili pet i po milijardi evra. Teoretski je nemoguće da se toliko ne naplati, osim ako vrh države, Ministarstvo finansija, Poreska uprava… ne pokrivaju te kriminalce“, kaže Radović.

On ukazuje da ništa nije izmenjeno u novom Programu za suzbijanje sive ekonomije.

Šef jedinice za konkurentnost NALED-a Marko Danon kaže za Danas da je u sistemu suzbijanja sive ekonomije, pre svega, bitno da se koncentrišu napori svih činilaca u društvu, i države i privrede i civilnog društva, jer je problem vrlo složen.

„Siva ekonomija ima razne oblike i zato mora da se gađa sa više strana“, navodi on.

Danon, za razliku od Radovića, smatra da je prošli plan, koji je istekao 2020. godine, bio jedan od najuspešnijih planova Vlade Srbije u to vreme.

„Svaki program ima neke merljive ciljeve, a taj program je ispunio 70 odsto zacrtanih ciljeva. Prethodni program je stvarno imao efekta. Naša istraživanja i analize pokazuju da je nivo sive ekonomije, iako još uvek značajan, ipak u padu“, kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, napravljena su dva nova indikatora procene.

„Jedan indikator koji procenjuje sivu ekonomiju samo u formalnom sektoru, u registrovanim preduzećima i on se radi na bazi ankete. On je pokazao da je siva ekonomija pala u 2022. godini na nešto malo ispod 12 odsto BDP-a. To je tri procentna poena manje nego pre pet godina kada je rađeno poslednje istraživanje. Imamo i drugu metodu, koja pokazuje sivu ekonomiju na nivou celog društva. Ona pokazujke da je siva ekonomija tu negde oko 20 odsto BDP-a i da je isto pala za tri procentna poena u odnosu na isti period pre pet godina“, naglašava Danon.

Što se tiče novog Programa, on navodi da je bilo potrebno da se on izmeni i ažurira.

„U međuvremenu je bila i korona i opšti tehnološki uzlet u celom svetu, pa i kod nas. Novi program za sivu ekonomiju u mnogo većoj meri nego ranije posmatra bezgotovinska plaćanja, ona su ustvari jedan od stubova ovog programa. Čak tri od 23 mere se odnose na bezgotovinska plaćanja“, ističe on.

Sve što se elektronski plati, kako objašnjava, ima trag i lakše je državnim organima da prate sive aktivnosti.

„Verujemo da ukoliko se ovaj program bude sprovodio, da ćemo do kraja 2025. godine, do kada Program traje, videti nastavak ovog trenda i kretanje sive ekonomije ka nekih 10 odsto BDP-a. To sve ima konkretan otisak na poreske prihode države“, zaključuje naš sagovornik.