Obnavljanje opreme stare tri decenije

 U Uniji poslodavaca Srbije procenjuju da bi situaciju mogao da ublaži uvoz nove opreme. Zato su podneli inicijativu Ministarstvu privrede i finansija da se sva preduzeća koja uvoze mašine, opremu i visokotehnološke alate namenjene modernizaciji proizvodnih procesa u potpunosti oslobode plaćanja carine. Uslov je da se tako uvezena oprema ne sme otuđiti minimum tri godine, u protivnom proizvođači će biti u obavezi da državi plate pun iznos carine sa pripadajućom kamatom od dana uvoza.

– Prioritet ekonomske politike mora da bude rast proizvodnje i povećanje izvoza gotovih proizvoda usklađenih sa najvišim svetskim standardima. Treba takođe podsetiti da će se od 2014. godine, na osnovu Prelaznog trgovinskog sporazuma potpisanog sa Evropskom unijom, trgovina sa zemljama EU obavljati bez carina. To je argument više za zalaganje da se domaćim proizvođačima omogući modernizacija proizvodnih pogona kupovinom mašina, opreme i visokotehnoloških alata. U protivnom, domaća privreda neće biti spremna da se suoči sa žestokom konkurencijom iz Evropske unije. To dalje znači da će se spoljnotrgovinski deficiti povećati, dok će ionako niska kupovna moć stanovništva nastaviti da pada. Slična je situacija i sa trendom kretanja životnog standarda, koji je u proteklih pet godina niži za 30 odsto – kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, apelujući na Vladu Srbije da ovo upozorenje privrednika shvati veoma ozbiljno.

Komentarišući inicijativu Unije poslodavaca Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da su sličnu meru koristile i razvijene industrijske zemlje i da se time ne samo podiže tehničko-tehnološki nivo industrije već i produktivnost rada, kao i konkurentnost proizvoda i usluga. On procenjuje da će krajnji ishod modernizacije biti povećanje proizvodnje i izvoza, kao i stope zaposlenosti i budžetskih prihoda. „Ali, da bi ova mera dala očekivani efekat, neophodna je stroga kontrola procedure uvoza i namenskog korišćenja uvezene opreme, kako se ne bi ponovila situacija, poput one sa kreditima za likvidnost, kada su ta sredstva upotrebljena za nabavku službenog automobila, koji se koristi i za privatne potrebe“, izjavio je za Danas profesor Savić. Doduše, predlogom UPS predviđeno je da kontrolu obavlja finansijska inspekcija evidencijom stanja osnovnih sredstava u preduzećima, dok se od Uprave carina očekuje da Poreskoj upravi dostavi spisak uvezenih mašina, oprema i VT alata koje su uvoznici prijavili da su namenjeni za proizvodnju. Tako bi se, smatraju u toj asocijaciji, sprečile zloupotrebe.

Iskustva ekonomski snažnijih zemalja pokazuju da su mala i srednja preduzeća generator rasta proizvodnje i zapošljavanja. Istovremeno, značajan je udeo tih preduzeća u izvoznim rezultatima, a imaju važnu ulogu i u procesu inovacija. Procenjuje se da je Srbiji godišnje potrebno između 1.500 i 2.000 novootvorenih malih i srednjih preduzeća sa modernom tehnologijom kako bi se ostvarile projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda za 50 do 60 odsto do 2018. godine. To bi trebalo da bude jedan od prioriteta, jer, svi se slažu, samo je jaka privreda garant da će država moći da podmiri zahteve više od pola miliona ljudi koji žive ispod granice siromaštva, kao i sve većeg broja penzionera. Savić ne spori da su mala i srednja preduzeća važan segment svake privrede, ali tvrdi da njihov uspeh, ipak, zavisi od velikih sistema, koji su nosioci razvoja, zaposlenosti, izvoza i tehničko-tehnološkog progresa. Naš sagovornik je uveren da je ključni problem Srbije u tome što su kroz proces privatizacije uglavnom nestala velika preduzeća. „Prema tome, čak i u slučaju da se godišnje formira više hiljada malih i srednjih preduzeća, očekivani efekti na povećanje BDP-a bi izostali. Izlaz bi, dakle, trebalo potražiti u novom talasu industrijalizacije“, smatra naš sagovornik.

Optimizam ne ulivaju ni statistički pokazatelji koji se odnose na promet u trgovini na malo, koji govore da je kupovna moć prosečnog građanina Srbije u septembru 2012. bila za 30,6 odsto niža u odnosu na isti period 2008. godine. Još više zabrinjavaju procene da bi se negativne tendencije mogle nastaviti ukoliko proizvodnja nastavi da pada, a uvoz da se povećava. Savić kaže da rapidno smanjenje prometa u trgovini ukazuje na to da se Srbija već nekoliko godina nalazi u veoma teškoj ekonomskoj krizi koja eskalira, povećavajući broj nezaposlenih i siromašnih.

– Nesporna je činjenica da Srbijom „caruje“ nekoliko velikih trgovinskih lanaca i banaka, koji ostvaruju visoke profite, dok ogroman broj građana svakodnevno bije bitku da preživi. Aktuelna vlast jeste nasledila katastrofalno stanje, ali pošto je „medeni mesec“ prošao, od vlade se očekuje da odlučnije deluje u sanaciji teško obolele srpske ekonomije. Borba protiv korupcije svakako je neophodna, ali to nije dovoljno – naglašava Savić.

Ne samo da nije dovoljno već bi bilo mnogo celishodnije da se sredstva iz državne kase, umesto za izmirivanje obaveza prema višku zaposlenih u industriji (za te namene do sada je izdvojeno više od 23,5 milijardi dinara) usmere u reindustrijalizaciju. To bi s jedne strane, usporilo zahuktali proces otpuštanja radnika – podaci govore da je u periodu od 2007. do 2010. godine samo u industriji bez radnih mesta ostalo oko 140.000 ljudi – a s druge, bila bi to šansa za upošljavanje nove radne snage. U ovom trenutku u industriji je zaposleno oko 300.000 radnika, koji u punjenju republičkog budžeta učestvuju sa 20 odsto, a bilo bi potrebno bar dvostruko više sredstava, baš kao što bi bilo poželjno i da broj industrijskih radnika dostigne bar pola miliona. Ali, ovo je za sada samo spisak lepih i, reklo bi se, nerealnih želja.

Visoka cena otvaranja tržišta

– Srpski realni sektor je odavno izgubio bitku sa superiornijim svetskim kompanijama. Početak kraja naše industrije desio se devedesetih godina prošlog veka, kada su uvedene sankcije, agonija je nastavljena liberalizacijom tržišta, a „glogov kolac“ srpske industrijalizacije bila je primena promašenog modela privatizacije. Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, odnosno ukidanje carina za većinu industrijskih i veliki broj poljoprivrednih proizvoda, ugušiće i ovo malo vitalnih preduzeća iz realnog sektora. Ali, najveću štetu pretrpeće građani, jer će se na uskom i prilično kartelizovanom srpskom tržištu smanjiti nivo konkurencije, zbog čega ćemo veoma skupo plaćati proizvode sumnjivog kvaliteta, pa čak i opasne po ljudsko zdravlje – ističe Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, komentarišući potpunu liberalizaciju tržišta najavljenu za 2014. godinu.