Obuka tržišnih inspektora

Teme obuke su inovacije u novom Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i pojašnjenje primene Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Obuku sprovodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, odnosno Sektor tržišne inspekcije, odeljenje za obuku i izveštavanje.

Prema rečima tržišne inspektorke Verice Simić, rukovoditeljke grupe za obuku u Sektoru za obuku, edukacija se obavlja radi jednobrazne primene novih zakona i procedura, te da je ovaj blok vrlo aktuelan pošto tretira novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja koji je stupio na snagu u aprilu ove godine.

– Zakon je dao prelazni rok od tri meseca obveznicima da se pripreme i svoje poslovanje usaglase sa novim odredbama zakona. Dok oni to rade, mi koristimo priliku da inspektore pripremimo kroz ove obuke i radionice, da ih upoznamo šta to novo donosi zakon. U okviru zakona, po usvajanju Nacionalnog programa o sprečavanju pranja novca u februaru, već u junu izvršena je korekcija donetih smernica za postupanje obveznika u primeni tog zakona. Smernice koje je naše ministarstvo donelo obveznicima imaju za cilj osposobljavanje da jasnije i bolje primene zakon. Pošto u novim smernicama donetim u septembru ima dosta novina, onda se ukazala potreba da se inspektori upoznaju sa njima, kako bi po ovim održanim radionicama krajem oktobra mi otpočeli preventivno delovanje, preventivne kontrole naših obveznika u delu provere koliko i kako su primenili instrukcije i zakon – objašnjava Simić.

Prema njenim rečima, za utvrđene nepravilnosti, nerazumevanje i nepoznavanje kako smernica, tako i zakona, nadležni organi su Zakonom o inspekcijskom nadzoru obavezni da donose preporuke, kojima će poreske obveznike upućivati kako da isprave nepravilnosti, odnosno na koji način zakon u celosti primene.

– Te preporuke su obavezujuće i one imaju težinu mišljenja i upravnog akta, bilo bi dobro da ih obveznici primene. Po završetku preventivnih kontrola, krenućemo u redovne kontrole gde ćemo videti koliko su postupili po smernicama i koliko su prilagodili svoje poslovanje novom zakonu. Sem zakona o pranju novca mi koristimo priliku, jer nemamo baš uslova da se češće viđamo, da vidimo koji deo zakona im je nejasan i u kom delu su pojašnjenja i tumačenja potrebna. Koristimo ovu radionicu da dopunimo i da porazgovaramo sa inspektorima o našim internim procedurama koje smo, kako po zakonu o inspekcijskom nadzoru i preporukama koordinacione komisije, tako i zakonu o pranju novca, doneli u ovom prethodnom periodu, ali i izmenama novog zakona o trgovini i inspekcijskom nadzoru – kaže inspektorka Verica Simić.

Načelnik Braničevskog upravnog okruga Aleksandar Đokić uveren je da će obuka inspektora na seminaru znatno doprineti borbi protiv sive ekonomije i pranja novca.

Šteta i nelojalna konkurencija

Kod neregistrovanih subjekata (preduzeća, radnji…) „postoji potpuno nelegalno izbegavanje plaćanja poreza, što nanosi neposrednu štetu budžetu, izaziva nepoštovanje prava potrošača i radnika, a poslovanjem van sistema su nepoštena (nelojalna) konkurencija registrovanim i legalnim privrednim subjektima, jedan je od razloga za izmenu zakona i pooštravanje kontroli i sankcija“, navode u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je nadležno za sprovođenje ovog zakona.

Primena Zakona, kako nadzora nad neregistrovanim privrednim subjektima, tako i poslodavcima koji zapošljavaju radnike „na crno“, počela je 30. jula 2015. godine.

Zakon usvojen aprila te godine, predviđa ovlašćenja i dužnost inspekcije da u svojoj oblasti nadzire neregistrovane firme i primenjuje prinudne inspekcijske upravne mere prema njima.

Kako se navodi i u posebnoj brošuri Ministarstva, „za neregistrovane subjekte važi pravilo i pretpostavka da time što posluju bez dozvole ili drugog vida saglasnosti ili prijave nadležnom organu, posluju u ‘senci’ (sivoj ekonomiji) i nisu ‘vidljivi’ za državu, spadaju u visokorizičnu kategoriju.

Takođe, kako se naglašava, aktivnosti neregistrovanih subjekata mogu da budu veoma rizične po zdravlje i bezbednost ljudi, životnu sredinu i dobrobit životinja. Treba li podsećati da je samo ovog leta na gradilištima stradalo nekoliko radnika koji su angažovani „na crno“. Nažalost, neki i na objektima čiji je investitor država.

Tekst je deo projekta „Rad na crno – crno za radnike, legalne poslodavce i državu“, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.