Da li je u petak i subotu opravdano obustavljen međugradski saobraćaj?

Uoči skupa, tačnije u petak i subotu, 14. i 15. marta nisu uopšte saobraćali međugradski vozovi u Srbiji. Zvaničan razlog za to je, prema navodima Srbijavoza, dojava o bombama u putničkim vozovima, zbog čega je sve moralo da se obustavi, dok se ne izvrše potrebne provere i utvrdi da li je pretnja stvarna ili je dojava ipak lažna.

Ta provera trajala je čitava dva dana, pa je železnički saobraćaj pušten u rad tek u nedelju, 16. marta oko 15 časova.

Već u petak, kada su se informacije o obustavi vozova pojavile, novinari Danasa pozvali su i Srbijavoz i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) radi dobijanja detaljnijeg objašnjenja o samoj dojavi i opasnosti. Međutim, ni jedni ni drugi nisu znali da nam kažu u tom trenutku kako je izgledala sama prijava, koliko je eksplozivnih naprava prijavljeno, ni koliko će trajati provera.

Pored vozova, tokom petka i subote nisu saobraćali ni međugradski autobusi, a u subotu je u potpunosti bio obustavljen i javni prevoz.

Iako je Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) započelo vožnje tog dana, kasnije su prema direktivi obustavili, dok privatni prevoznici tog dana uopšte nisu saobraćali.

Devet sindikata iz ovog preduzeća oglasilo se tim povodom ukazujući da je nedopustivo da privatni prevoznici samovoljno ukinu javni prevoz u Beogradu, kao što se to desilo u subotu, 15. marta.

Oni su podsetili da nikakve zvanične najave niti obaveštenja, kako za korisnike javnog prevoza, tako i za zaposlene, nije bilo povodom obustave rada privatnih prevoznika, a da je operativno-kontrolni centar Sekretarijata za javni prevoz bio nedostupan za informacije, što je, kako su dodali, suprotno svim važećim procedurama i pravilima za postupanje u vanrednim situacijama.

Kada govorimo o međugradskim polascima, našem listu su se javili brojni građani iz raznih delova Srbije, tvrdeći da su polasci iz njihovih mesta suspendovani 14. i 15. marta.

Pominju se brojna mesta poput Požege, Vršca, Smedereva, Kragujevca, Uba, Požarevca, Bačke Palanke, Valjeva, Zrenjanina, Petrovca na Mlavi, Novog Sada, Čačka, Majdanpeka, Sremske Mitrovice, Vrbasa, Pirota, Zaječara, Paraćina, Jagodine, Niša, Kikinde, Pančeva, Šapca, Sombora i mnogih drugih. Dakle, na osnovu informacija koje je Danas dobio od čitalaca i pisanja drugih medija o ovom problemu, zaključuje se da iz većine gradova u Srbiji autobusi tih dana nisu saobraćali ka Beogradu.

Građani su bili sprečeni da dođu i sa perifernih beogradskih opština poput Mladenovca, Obrenovca, Sopota…

Danas je, ovim povodom, upitao autobuske prevoznike Lasta, Nikolić prevoz i Dunav prevoz zbog čega su obustavili svoje polaske ka glavnom gradu, međutim, do objave ovog teksta od njih odgovore nismo dobili.

Ipak, prema onome što se vidi iz medija i sa društvenih mreža, čini se da se svi pozivaju na bezbednost, kao glavni razlog ukidanja dolazaka u Beograd.

Da li je ovo uobičajena praksa i koliko je otkazivanje polazaka opravdano?

Svetlana Stanarević sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu za Danas objašnjava da smo uoči skupa u Beogradu videli različita objašnjenja za otkazivanje.

Prvo je stiglo iz Srbijavoza, gde su tvrdili da su dobili anonimne dojave o eksplozivnim napravama u vozovima.

„Mi nemamo ni slikom, ni rečju nikakav dokaz da su te provere od strane MUP-a izvršene, nemamo nikakvo saopštenje o epilogu svega toga, da nisu ništa pronašli. Ta anonimna dojava je bila lažna, postavlja se pitanje i da li je sektor za visokotehnološki kriminal uspeo da pronađe ko je uputio tu dojavu“, ukazuje naša sagovornica.

Stanarević dodaje da su sada prvi put uključeni i vozovi, ali da nije prvi put da se vožnje otkazuju.

„Iz ranijih iskustava, već nam je ta situacija poznata da međugradski autobusi ne idu. Ranije smo otkazivanja imali uglavnom iz ovih okolnih gradova, ali sada je to bilo znatno proširenije, s obzirom da su i bile najave da će ljudi iz cele Srbije dolaziti na protest“, objašnjava ona.

Što se tiče privatnih prevoznika, kako podseća, oni su se uključili u ovo, iako su imali zakazane prevoze i već su ranije prihvatali vožnje.

„Na kraju su dan pred ili tog jutra otkazali vožnje, uz neka nemušta objašnjenja zašto. Neki su korisnicima i rekli da pod pritiskom ne mogu drugačije nego da otkažu vožnju, ali svakako da to neće reći javno“, navodi Stanarević.

Ipak, prema njenim rečima, i pored svih napora vlasti da spreči dolazak većeg broja ljudi, mahom su svi uspeli da nađu alternativu i dođu u Beograd.

„To je bio još jedan pokušaj da se protest zaustavi ili da se umanji njegov značaj i brojnost, a jasno je da to ni ovog puta nije uspelo“, naglašava ona.

Što se tiče bezbednosnih rizika, Stanarević objašnjava da to nije uobičajena praksa.

„Jedino da probamo da istražimo slične autoritarne režime, pa da vidimo da li se nešto slično dešavalo. Predstavlja se kao bezbednosni problem nešto što u stvari to nije i to nije dobro. Posebno što se to brzo razotkrije i zato što smo svi svesni za koje svrhe i za čije potrebe se to radi“, upozorava ona.

Stanarević smatra da će i ubuduće sigurno biti ovakvih pokušaja, ali da za to nema opravdanja i da tu u pozadini nisu nikakvi bezbednosni problemi.

„Videli smo to i u subotu gde, pored masovnog odziva i velikog broja ljudi, nismo imali veće bezbednosne probleme, osim te eventualne upotrebe nekog oružja oko kog još uvek nemamo jasne podatke i činjenice“, zaključuje naša sagovornica.

Koja su prava građana koji su planirali put za Beograd?

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za Danas objašnjava da su uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju regulisani Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, dok Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju reguliše oblast javnog prevoza putnika i stvari u unutrašnjem železničkom saobraćaju.

„Prema Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju propisano je da je prevoznik dužan da se pridržava registrovanog reda vožnje, dok član 73. kaže da se linijski prevoz može privremeno obustaviti ili izmeniti u slučajevima prekida saobraćaja zbog više sile ili izvođenja radova na rekonstrukciji puta, ali i zbog mera nadležnog pokrajinskog, opštinskog ili gradskog organa koje neposredno utiču na ograničenje saobraćaja, dok te mere traju“, navodi ona.

Dalje, propisana je i obaveza prevoznika da o tome bez odlaganja obavesti nadležno Ministarstvo, a putem sredstava javnog informisanja i korisnike prevoza.

„Istim zakonom propisana je i novčana kazna u rasponu od 200.000 do 600.000 dinara za pravno lice koje se ne pridržava registrovanog reda vožnje ili ako se privremeno obustavi ili izmeni linijski prevoz suprotno članu 73. ovog zakona“, pojašnjava naša sagovornica.

Perinčić dodaje i da zakon propisuje da je za štetu nastalu zbog otkazivanja voza ili prekida putovanja zbog odgovornosti prevoznika, taj prevoznik odgovoran do iznosa plaćenih prevoznih troškova.

„Prevoznik je dužan da vrati plaćene prevozne troškove u punom iznosu, ako prevoz ne otpočne u vreme koje je određeno redom vožnje“, navodi ona.

Međutim, isti zakon lišava odgovornosti prevoznika ako je otkazivanje nastalo usled okolnosti koje nisu u vezi sa železničkim saobraćajem, ukazuje Perinčić.