Očekuje se blagi rast kamata

Samita, na kojem ni ove godine nema predstavnika iz Narodne banke Srbije, jedine centralne banke regiona koja nije poslala svog panelistu.

Time se nastavljena prošlogodišnja tradicija da na međunarodnom forumu guvernera, koji u inostranstvu organizuje jedna srpska medijska kuća, nema govornika iz zemlje organizatora. Prošle godine se guvernerki Jorgovanki Tabaković pokvario auto na putu ka beogradskom aerodromu, što je bio dovoljan razlog da ona ne može da stigne u Crnu Goru, dok je ovog puta viceguverner Veselin Pješčić jednostavno izostao.

U njihovom odsustvu, prazninu su, koliko je moguće, popunili moderator panela Milan Ćulibrk i uvodničar Aleksandar Vlahović, ali je javnost ostala uskraćena za zvanično viđenje Narodne banke Srbije o najbitnijim globalnim monetarnim pitanjima i njihovom uticaju na ekonomiju Srbije i regiona.

A kod drugih učesnika, mišljenja o ovoj problematici bila su podeljena.

Radoje Čugić, guverner Centralne banke Crne Gore, tako je podsetio na „divergentnu politiku FED-a i ECB-a“, budući da je američki regulator počeo da diže kamate i time jača dolar, dok u Frankfurtu i dalje vode politiku monetarnog popuštanja, zbog koje danas imamo negativne kamate na evro.

– ECB je najavila nastavak ekspanzivne politike do kraja ove godine, a možda i iduće, što će uz činjenicu da je FED podigao stope, dovesti do povećanja cena zaduživanja u zemljama regiona, nadamo se blagog. Kada i ECB bude promenio monetarnu politiku, videćemo rast kamata, ali efekti neće biti jednaki u svim zemljama okruženja – smatra Čugić.

On zato savetuje rad na jačanju prerađivačke industrije i generalnoj diversifikaciji privrede, a naročito u Crnoj Gori koja ima „snažan suficit u sektoru usluga (zbog turizma), ali ipak nedovoljan da pokrije ukupan spoljni deficit zemlje“.

Hrvatski guverner Boris Vujčić izneo je optimističkiju ocenu da promena monetarne politike u EU i SAD ne može u neko dogledno vreme da značajnije podigne kamate u njegovoj zemlji. On je izneo računicu koja pokazuje da u slučaju da euribor poraste za ceo procenat, to neće podići kamate na kredite građanima i privredi u meri koja bi mogla da dovede do rasta nenaplativih kredita. On je uz to podsetio i na pozitivne efekte smanjivanja premije rizika kao kontrateže rastu kamata na dolare i evre.

– Smanjenje premije rizika u narednih godinu ili dve može neutralisati rast kamata – uveren je Vujčić.

Albanski guverner Gent Sejko je ocenio da zbog slabe izloženosti prema dolarima, njegova zemlja neće trpeti bitnije posledice zbog nove politike FED-a, ali je istovremeno upozorio na problem visoke eurizacije na albanskom finansijskom tržištu te na činjenicu da se u Albaniji tri četvrtine trgovinskih transakcija odvija u evrima. Zbog toga je on uveren da će rast kamata ECB dovesti i do rasta kamata u Albaniji.

Inače, guverneri svih centralnih banka koji su se okupili na Samitu ukazali su na pozitivne pomake u svojim privredama, na smanjivanje javnog duga i privredni rast od oko 2,5 do 3,5 odsto koji očekuju ove godine. Uočljiv je i pad nenaplativih kredita u svim zemljama, ponajviše zahvaljujući niskim kamatama, a na većini tržišta i rast potrošnje.

Samit se nastavlja sutra, kada će o načinima za ubrzavanje privrednog rasta diskutovati ministri finansija zemalja regiona, uključujući i Dušana Vujovića, ministra finansija Srbije.

Upućeni jedni na druge

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, ukazao je na to da su sve zemlje regiona upućene jedna na drugu, a sve zajedno na EU, sa kojom „delimo dve trećine investicionih tokova“. On je podsetio na problem „nedovršene tranzicije“, koja uzrokuje nizak privredni rast, veoma niske investicije i visoku nezaposlenost. On je ipak naglasio i da je Srbija četiri puta smanjila svoj budžetski deficit i tri puta spoljni deficit, ali da nas čeka restrukturiranje javnih preduzeća, „što će biti ključna tačka ka završetku tranzicije“.