Očekuje se rod od oko 1,8 miliona tona

Nikada pšenica u Srbiji nije posejana na manjim površinama nego prošle jeseni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku hlebno žito zauzelo je samo 461.978 hektara oranica. Poređenja radi, 1981. godine pšenica je posejana na čak 745.706 hektara. Uprkos tome, zahvaljujući, pre svega povoljnim vremenskim uslovima tokom zime i proleća, očekuju se prinosi od oko četiri tone po hektaru i to su najviši prinosi od 1991. godine. Tako bi mnogo više zahvaljujući nebu nego merama agrarne politike primenjenim prošle jeseni, kada je posejano rekordno malo pšenice, ove godine ipak mogao biti ostvaren ipak koliko – toliko prihvatljiv ukupan rod pšenice od oko 1,8 miliona tona.
– Više je razloga za setvu ozimih useva na tako malim površinama. U prvom redu značajne količine padavina upravo u vreme jesenje setve, tako da ratari nisu bili u mogućnosti da blagovremeno poseju više žitarica. Da podsetimo, optimalno vreme za setvu ječma je od od 25. septembra do 15. oktobra, a pšenice od 5. do 25. oktobra. Međutim, u tim rokovima posejano je samo 52,3 odsto pšenice, a ječma oko 73,7 odsto. Kiša je ometala i vađenje šećerne repe, berbu suncokreta i kukuruza i žetvu soje, a na istim oranicama je valjalo sejati pšenicu. „Usko grlo“ u našoj poljoprivredi predstavlja i mehanizacija. Modernim mašinama, kojih kod nas nema dovoljno, svi radovi u poljoprivredi bi se efikasnije obavili, tako da ni loše vreme ne bi predstavljalo toliku smetnju. Savremena mehanizacija ne samo što ubrzava setvu već i povećava prinose po jedinici površine – objašnjava profesor Rade Protić iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.
Naš sagovornik podseća da setva koja se obavi u novembru, ili u decembru, u startu smanjuje prinose za čak 30 odsto. Zakasnela setva je i skuplja, jer je potrebno obaviti veći broj operacija i baciti više semena na njive.
Protekla zima je pružila vrlo povoljne uslove za razvoj pšenice, tako da su u potpunosti sanirane štete izazvane lošim klimatskim prilikama tokom jeseni. I u prolećnim mesecima, zaključno sa 15. aprilom, vremenski uslovi su pogodovali svim usevima. Od polovine aprila do kraja maja na pojedinim područjima se počeo osećati nedostatak padavina, osobito u Vojvodini, na području Zaječara i Kragujevca. Visoke temperature sredinom maja zabeležene su na teritoriji čitave Srbije.
– Ipak, u ovom trenutku usevi imaju dobar klas, odnosno veliki broj zrna po klasu, što nagoveštava dobre prinose. Ni stanje useva, koje je u ovom trenutku dobro, neće negativno uticati na visinu prinosa, koje bi trebalo da dostignu četiri tone po hektaru, što je najbolji rezultat od 1991. godine, kada je požnjeveno u proseku 4,5 tona. Prinosi po hektaru u Vojvodini biće nešto viši od proseka – 4,2 tone, a u Centralnoj Srbiji niži – 3,7 tona. Imajući u vidu jesenas posejane površine, realno je pretpostaviti da će ove godine ukupan rod hlebnog žita dostići 1,8 miliona tona. Ako se ovome dodaju i tritikale, raž i druge žitarice, koje se takođe koriste u ishrani ljudi, jasno je da će na raspolaganju biti i do dva miliona tona žitarica. Bilo bilo bi dobro i da žetva zbog velikih vrućina ne počne pre 1. jula. Na taj način bi period nalivanja zrna potrajao čitavih 45 dana, što bi omogućilo normalno sazrevanje pšenice – zaključuje Protić.