Oči Egipćana uprte u MMF

E To znači da će ta država dobiti kredit od 12 milijardi dolara za sprovođenje ekonomskih reformi. Glavni cilj trogodišnjeg programa biće iskorišćavanje značajnog potencijala Egipta, povećanje stope zaposlenosti i hvatanje u koštac sa problemom deficita deviznih rezervi. Istovremeno, sporazum je šansa za poboljšanje odnosa između Egipta i MMF-a, što je u dugoročnom interesu i jedne i druge strane. Treba podsetiti da je odnos Egipta i MMF-a odavno „na klimavim nogama“. Najdramatičnija situacija desila se 1977. kada su u najvećim egipatskim gradovima izbili neredi, u kojima je stradalo gotovo 80 ljudi, a na stotine ih je ranjeno. Okidač za proteste bila je odluka vlasti da smanje subvencije za hranu u zamenu za pomoć MMF-a. Sporazum je potom obustavljen, a subvencije su ponovo uvedene. U narednim decenijama dve strane pregovarale su o novim pozajmicama, ali svi pokušaji da se postigne dogovor uglavnom su bili bezuspešni. Imajući to u vidu, ne čudi podatak da većina Egipćana doživljava MMF kao despota, koji nastoji da nametne svoju volju državama bez uzimanja u obzir lokalnih uslova, dok neki vide MMF kao oruđe dominacije Zapada. Zbog te percepcije prethodni sazivi egipatske vlade, ne samo da su se ustručavali da se obrate za pomoć MMF-u, već su odlagali konsultacije s tom institucijom.

Ali, egipatska ekonomija sada doživljava stagnaciju i u proteklih nekoliko godina pretrpela je više šokova. Između ostalog, zbog loše bezbednosne situacije, koja je naročito došla do izražaja kada je u oktobru oboren ruski avion, prihodi od turizma su znatno opali, a taj domen bio je glavni izvor zarade. Takođe, priliv novca od Egipćana koji rade u bogatim zalivskim zemljama, još jedan važan izvor prihoda, smanjen je zbog pada cena nafte. Najzad, umanjena je inostrana pomoć koju je Egipat dobijao za investicije, čime je onemogućeno sprovođenje planiranih reformi. Navedeni problemi predstavljali bi velike izazove za bilo koju državu, a u slučaju Egipta, koji decenijama beleži loš ekonomski učinak, nedaće su posebno teške. Ako na scenu stupi MMF nadležni u Egiptu moći će da sprovedu u delo planove o reformama. Potrebno je, dakle, da ova međunarodna finansijska institucija pruži podršku, imajući u vidu da je i formirana kako bi pomogla državama članicama da se izbore sa izazovima s kojima se sada suočava Kairo. Preciznije rečeno, pomoć podrazumeva i tehničku podršku u ključnim domenima ekonomskog i finansijskog upravljanja, kao i podršku prilikom osmišljavanja makroekonomskih okvira za nacionalnu politiku.

Ali, iskustva većine država govore da nije uvek lako iskoristiti ono što nudi MMF, ukazujući na to da uspeh zavisi od šest glavnih faktora: 1. pažljivo „skrojenog“ ekonomskog programa prilagođenog lokalnim okolnostima; 2. usredsređivanja na prevazilaženje eventualnih društvenih izazova, naročito na zaštitu najranjivijih segmenata stanovništva; 3. snažne i kontinuirane političke posvećenosti sprovođenju u delo prikladnih programa; 4. blagovremenog i dovoljnog finansiranja; 5. transparentne i blagovremene komunikacija, ne samo između MMF-a i nacionalnih zvaničnika, već i među drugim akterima, naročito sa građanima; 6. poverenja, što znači da ukoliko posao ne ide po planu relevantne strane mogu da efikasno sarađuju da pronađu potrebna rešenja. Dobra vest glasi da se stiče utisak da sporazum Egipta i MMF-a postavlja temelje za uspeh, iako svi detalji dogovora tek treba da budu obelodanjeni. Za početak, potrebno je da se stavi akcenat na set reformi koje su osmišljene u cilju podizanja ekonomskog rasta.

Autor je glavni ekonomski savetnik u osiguravajućoj kući Alijanc i predsednik Saveta za globalni razvoj koji je pokrenuo predsednik SAD Barak Obama