Oči pčelara uprte u suncokret

Za razliku od prethodnih godina, uljana repica je podbacila, nije bilo kvalitetne ispaše ni u voćnjacima, a i lipa je davala prinose od samo nekoliko kilograma unosa. Zato su oči pčelara sada uprte u suncokret, koji obećava dobru zimnicu za pčele i solidnu proizvodnju meda. Moglo bi se reći da će vojvođanska polja pod suncokretom ove sezone biti spas za pčelare.

– Suncokretova paša jedna je od glavnih u Banatu, a ove godine biće i za pčele iz drugih krajeva Srbije. Problem je u tome što je uljana repica malo zamedila, bagremovog cveta gotovo da i nije bilo, dok je lipa dala nešto nektara na obroncima Fruške gore. Zato od suncokreta očekujemo da zamedi, odnosno da podari toliko meda da možemo da zazimimo pčelinja društva kako bi u narednoj godini imali što bolju produkciju pčela i veći prinos – objašnjava Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

U Srbiji je 2015. godina bila rekordna po proizvodnji meda – proizvedeno je 12.263 tona, što je 67 odsto više nego 2009. i čak 179 odsto više nego 2014. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, te godine registrovano je 792.000 košnica, dok ih je 2014. bilo 677.00, a 2009. godine 490.000. Prema najnovijim podacima, u Srbiji je registrovano milion košnica.

– Činjenica je da se pčelinja paša koristi maksimum pola odsto. Naravno, nerealno je očekivati povećanje od, recimo, 200 puta, pre svega zato što imamo dosta nepristupačnih terena, ali dovoljno je da se površine pogodne za ispašu udvostruče, pa će korist biti velika. Ono što bih posebno želeo da naglasim jeste to da će ove godine vojvođanski suncokret spasiti srpsko pčelarstvo – tvrdi Milutin Petrović, zamenik predsednika SPOS-a.

Suncokret počinje da cveta početkom jula i njegovo cvetanje traje oko 20 dana, što zavisi od setve pojedinih parcela koje se nalaze u neposrednoj blizini pčelinjaka. Suncokret je poznat po visokoj produkciji nektara i u zavisnosti od godine i genotipa, može da proizvode između 0,1 i 0,8 mikrolitara nektara po jednom trubastom cvetu, a njih u glavici suncokreta ima oko 3.000. Pčelari tvrde da su za optimalnu proizvodnju potrebne bar dve košnice po hektaru. Treba podsetiti i na to da se košnice moraju doneti na mesto ispaše najkasnije dva do tri dana pre početka cvetanja.

– Vremenski uslovi su ubedljivo najvažniji faktor koji utiče na kvalitet meda, mada ne treba zanemariti ni karakteristike zemljišta, primenjenu agrotehniku, ali i svojstva biljke, u ovom slučaju suncokreta. Pčele, baš kao i suncokret, zahtevaju da u vreme cvetanja zemljište ima odgovarajuću relativnu vlažnost koja bi trebalo da se kreće između 60 i 80 procenata. osim toga, nisu poželjni suvi i topli vetrova, a temperatura vazduha ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni. Ono što odgovara suncokretu za oplodnju, to odgovara i pčelama za sakupljanje meda i nektara – objašnjava Ilija Bjelić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

Ističe, takođe, da na proizvodnju nektara, pored genetske osnove, utiče čitav niz faktora. Treba znati da cvetovi koji se prvi otvaraju proizvode više nektara nego oni u centru glave, jer su fiziološki stariji, što znači da je najbolje da se košnice sa pčelama donesu na ispašu neposredno pre početka cvetanja suncokreta.

– Zanimljivo je istaći i to da se na parcelama na kojima su prisutne pčele, prinos suncokreta povećava za 20 do 30 odsto. Minimalne izmerene vrednosti kreću se oko 10 odsto, a maksimalne idu i do 50 odsto. U veoma toploj i sušnoj godini, kada temperature vazduha premašuju 35 stepeni Celzijusa i kada duvaju suvi i topli vetrovi, beleži se najveće povećanje prinosa. Jer kada nema vlage u zemljištu, polen kratko živi i već nakon nekoliko sati se osuši. Tako da tu pčele pomažu da svi cvetovi budu oplođeni – naglašava Bjelić.

Stručnjaci upozoravaju i na to da pčelinja društva, koja su koristila suncokretovu pašu, gotovo redovno oslabe, pa savetuju pčelarima da po završenom ceđenju meda (dobije se u proseku od 15 do 20 kilograma) pčele presele na livadsku, ili ritsku pašu. U izuzetno povoljnim prilikama prinosi mogu biti udvostručeni, što se poslednjih nekoliko godina i ostvaruje.

Prinos od 15 do 20 kilograma po košnici

Zavisno od uslova paše i snage pčelinjih društava pčelari u Srbiji mogu da ostvare prinos od 15 do 20 kilograma meda po košnici, mada se u pojedinim slučajevima može iscediti od 30 do 35 kilograma meda. U Mađarskoj proizvodnja premašuje 30 kilograma, dok pčelari u Bugarskoj ostvaruju prinos od oko 20 kilograma meda po košnici.

Pogon za proizvodnju meda

– U ovom trenutku od ključnog značaja je da napravimo pogon. Raspisali smo tender na koji se javilo 33 od 165 opština. Najbolju ponudu dala je Opština Rača koja je spremna da izdvoji 30 miliona dinara, hektar zemljišta i da obezbedi sve priključke. Ideja je da država ima svoj pogon u kojem će se prikupljati, a potom i plasirati na tržište, med proverenog kvaliteta, upakovan u unikatne tegle. Na taj način ćemo kvalitetom konkurisati onom nekvalitetnom medu koji je preplavio domaće markete – kaže Milutin Petrović, zamenik predsednika SPOS-a.