Od 29 saveta na lokalu deluje tek jedna trećina

Sagovornici Danasa smatraju da su glavni krivci takve slike SES-a na lokalu, upravo lokalne samouprave koje nisu spremne da sa predstavnicima poslodavaca i sindikata zajednički rešavaju probleme. Drugi veliki problem jeste taj što Unija poslodavaca, koja ne može da dokaže svoju reprezentativnost na republičkom nivou, nema svoje ogranke na lokalu.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS Nezavisnost, kaže za Danas da je još 2009. godine rađena analiza zašto je nerazvijena mreža lokalnih saveta i poražavajuća je činjenica da su ti nalazi aktuelni i danas.

– To je pre svega nedostatak političke volje lokalnih vlasti da uđu u socijalni dijalog i formalizuju ga sa reprezentativnim predstavnicima sindikata i poslodavaca. Oni socijalni dijalog vide kao pokušaj da im se neko drugi meša u posao i ograničava njihovu moć, a ne kao način da se o svim pitanjima društvenog i ekonomskog razvoja grada ili opštine razgovara sa organizovanim predstavnicima zaposlenih i poslodavaca. Takođe, problem je i u nedovoljno razvijenoj poslodavačkoj strukturi i činjenici da veliki broj poslodavaca (a naročito predstavnika stranog i krupnog kapitala) nije učlanjen u poslodavačka udruženja, kaže Andrić.

Ona napominje da su sindikati bili i ostali najaktivniji zagovornici uspostavljanja socijalno-ekonomskih saveta, ali u dugogodišnjoj atmosferi gde se socijalni dijalog vidi kao vid slabosti a ne kao postignuće teško nailaze na istomišljenike. „Ovo su sve suštinski razlozi, dok bi se oni formalne prirode lako mogli prevazići zakonskim promenama, naravno, kada bi i o tome postojao konsenzus, objašnjava izvršna sekretarka Nezavisnosti.

Sličnog mišljenja je i Dušan Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata koji smatra da ipak treba poći od globalnog problema, koji je glavni kočničar osnivanja lokalnih SES. Prema njegovim rečima, generalna koncepcija političke elite i poslodavačkih organizacija u poslednjih nekoliko decenija jeste da su oni kreatori svih mogućih politika.

– Samim tim ostavljaju malo, ili nimalo prostora za uključivanje nekih drugih segmenata društva, pa i sindikata koji bi po Zakonu o Socijalno-ekonomskom savetu trebalo da zajedno sa predstavnicima vlade i poslodavačkih organizacija kreiraju i utiču na to da se ima dobar dijalog. Zato imamo situaciju da SES na nacionalnom nivou funkcioniše pro forme, a da na lokalu gotovo da i ne funkcioniše tripartitni dijalog, objašnjava Vuković. On kaže da osim toga, poslodavačke organizacije u Srbiji, pre svega Unija poslodavaca, nemaju kapacitete na nacionalnom, a pogotovu ne na lokalnom nivou. Čak, shodno zakonu, ne može da dokaže da je reprezentativna i da učestvuje u radu SES-a .

– Još veći problem je nezainteresovanost političkih struktura na lokalnom nivou da razgovaraju sa predstavnicima kapitala i predstavnicima radnika, iako bi sa njima trebalo da utvrđuju u kom pravcu će se razvijati grad ili opština. Zbog toga i ono malo registrovanih SES-ova na lokalu gotovo ne funkcioniše, sa izuzetkom pokrajinskog i SES Beograda i Novog Sada, ističe Vuković.

Na pitanje da li Unija poslodavaca obuhvata i neke strane kompanije koje posluju kod nas, Vuković odgovara da te kompanije nisu zainteresovane za neku vrstu dijaloga ni sa lokalnim političkim strukturama, niti sa Unijom poslodavaca. One uglavnom formiraju svoje posebne poslodavačke organizacije, poput američke privredne komore, i ne žele da učestvuju u dijalogu, ističe Dušan Vuković.