Od ajfona do audija, industrija u rasulu zbog nestašice čipova

Na sličnim mukama su i proizvođači pametnih telefona, recimo Epl je morao da odloži predstavljanje novog modela ajfona jer nije mogao da obezbedi čipove za proizvodnju telefona. Fabrika za fabrikom elektronike, automobila i svega u šta idu čipovi, a u današnjem svetu malo je proizvoda u koje se ne stavljaju silicijumske pločice sa bezbroj minijaturnih tranzistora, najavljuje zastoj.

Nestašica čipova prvo je bila posledica zastoja u proizvodnji zbog pandemije korone prošle godine, ali onda je čep nastao na strane tražnje. U dokolici izazvanoj zaključavanjem i ograničenim kretanjem ljudi širom sveta skočila je potražnja za elektronskim spravicama za zabavu, a nekolicina proizvođača našla se pretrpana porudžbinama.

A onda je usledila geopolitika.

Američke kompanije su najveći svetski prodavac poluprovodnika sa učešćem od 47 odsto. Međutim, u samoj Americi proizvodi se tek oko 18 odsto čipova. Infineon je nemačka kompanija i najveći snabdevač autoindustrije čipovima. Na ovom 35 milijardi dolara velikom tržištu drži respektabilnih 13 odsto. Međutim, Infineon nema proizvodnju samih čipova u Evropi, fabriku u Teksasu je pogodila poplava i nestanci struje, a najveći deo, kao i ostatak sveta, nabavlja iz Istočne Azije. Na krilima globalizacije haj tek kompanije iz razvijenih ekonomija okrenule su se dizajnu i istraživanju i razvoju, a fizičku proizvodnju tzv. „belih čipova“ ostavili su onima koji to rade najefikasnije i najjeftinije, Azijcima. Osim toga, poznati japanski koncept „just in time“ koji je obezbeđivao kresanje troškova skladištenja okrenuo se protiv njih i fabrike su se našle bez ikakvih zaliha.

Lideri najvećih i najrazvijenijih ekonomija, pre svega SAD, Evrope i Kine došli su u situaciju da ne mogu da urade ništa da obezbede svojim mezimcima ove važne komponente osim da zamole one koji ih prave da ih ubace preko reda. Tako je u januaru nemački ministar za ekonomske odnose i energiju pisao tajvanskoj ministarki trgovine sa molbom da pomogne da nemački proizvođači auomobila dođu do čipova.

Sličan poziv u ovu ostrvsku zemlju koju većina sveta formalno posmatra i dalje kao deo Kine, osim SAD koje su sigurne da je nezavisna, uputio je i ekonomski savetnik američkog predsednika. Razlog je što se treći proizvođač čipova na svetu TSMC nalazi upravo na Tajvanu. Prvi je američki Intel koji polako gubi trku u inovacijama, a drugi južnokorejski Samsung, ali problem je što su to i najveći korisnici čipova na svetu. Tajvan se tako našao u procepu između svetskih sila, budući da oko 30 odsto prodaje čipova odlazi u Kinu, a 60 odsto u SAD.

Kina je prošle godine sama proizvela svega šest odsto čipova koje je ugradila u svoje proizvode, SAD 12 odsto, a Evropa manje od 10 odsto.

Kao mnogo koji put u poslednjih nekoliko godina proradio je nacionalizam i protekcionizam u svetskoj ekonomskoj politici. Snabdevanje čipovima postaje geostrateško i pitanje nacionalne bezbednosti.

Kina je još 2014. godina krenula u osnivanje nacionalnog fonda kako bi pristigla svetske lidere u mikroelektronici i prošle godine je za to izdvojeno oko 150 milijardi dolara.

DŽo Bajden, američki predsednik, doneo je zakon kojim se između ostalog namerava obezbediti oko 50 milijardi dolara za istraživanje i razvoj i proizvodnju čipova u SAD. A poslednjih nekoliko dana formirana je Američka koalicija za poluprovodnike koje čine Epl, Majkrosoft, Alfabet (Gugl), Intel, Amazon koji će lobirati da Kongres dodeli tih 50 milijardi dolara što pre.

U studiji Udruženja industrije poluprovodnika i Boston konsalting grupe, po svoj prilici kao prvi instrument u lobiranju, navodi se da je 75 odsto svetske proizvodnje čipova u Istočnoj Aziji. Pored toga njihove projekcije pokazuju bi Kina do 2030. godine mogla dostići prvo mesto u proizvodnji čipova zahvaljujući subvencijama od 100 milijardi dolara. Koliko je trenutno SAD nekonkurentna pokazuju i podaci da je otvaranje fabrike čipova za 30 odsto skuplje u SAD nego u Koreji ili Tajvanu, a 40 do 70 odsto skuplje nego u Kini. Zaključak studije je da bi samo državnim subvencijama SAD mogle da povrate konkurentnost na ovom polju.

I Evropska unija je prepoznala da nema digitalnog suvereniteta bez sopstvene proizvodnje čipova i to najmanje 20 odsto. Za početak, EU planira da privuče u svoju koaliciju TSMC i Samsung kako bi što pre obezbedila proizvodnju čipova manjih od 10 nanometara. Za finansiranje ove strategije planiraju da izdvoje 30 milijardi evra. Međutim, proizvodnja čipova je skupa i ne tako brza.

Američki stručnjaci tvrde da ni Bajdenovih 50 milijardi dolara ne znači mnogo u ovoj industriji, s obzirom da samo TMSC planira da u naredne tri godine uloži 100 milijardi dolara u razvoj i osvoji proizvodnju čipova od dva nanometra. Dok se ne otvore novi kapaciteti poluprovodnika, kupci će verovatno morati da drže proizvodnju na stend baju sve do 2023. godine, tvrde stručnjaci.