Kako je u sredu uveče izveštaj Kreditnog foruma u Beču, institucije za zaštitu poverilaca, preneo austrijski dnevni list Di prese, propast plana za sanaciju i zvanično pokretanje postupka bankrota građevinske firme Alpine Bau GmbH za njene poverioce znači da ne mogu očekivati da im se potraživanja namire stopom višom od 10 odsto! Sanacioni plan je predviđao da se dugovi Alpine od 2,6 milijardi evra namire do iznosa od 20 odsto.

Firmama svojim podizvođačima u Srbiji Alpine Bau trenutno duguje oko 420 miliona dinara, rekao je juče novinarima Dmitar Đurović, direktor Koridora Srbije. Ovo javno preduzeće ispituje pravne modalitete za raskid ugovora sa Alpine Bau i naplatu bankarske garancije od 5,9 miliona evra. Na jučerašnjem prvom sastanku poverilaca Alpine u Beču učestvovao je i pravnik Svetske banke, čijim se kreditom finansiraju radovi koje u Srbiji izvodi Alpine, kao i Nina Valčić šef pravne službe Koridora Srbije, rekao je Đurović. Ali čak i ako bi Koridori Srbije od Alpine iznos garancije naplatili u celosti, taj se novac ne bi mogao koristiti za namirenje dugova Alpine srbijanskim firmama. Jer, objasnio je Đurović, Koridori Srbije su sve ugovore potpisali sa matičnom Alpinom Bau GmbH u Beču, dok su ovdašnje firme podizvođači ugovore potpisivali sa firmama kćerkama koje je u Srbiji osnovala Alpine, a sa kojima Koridori nemaju nikakve veze. „Tako Koridori Srbije ne mogu da se mešaju u odnose srpske Alpine sa podizvođačima“ rekao je Đurović.

Koridori Srbije nemaju nikakve veze sa povraćajem bankarske garancije od 10 miliona evra, koju je Srbija naplatila od Alpine Bau povodom raskida ugovora o koncesiji Južni Jadran, pa onda spor sa Alpine izgubila, tvrde u Koridorima Srbije.

Đurović je rekao da je ukupna vrednost ugovora koje Koridori Srbije imaju sa Alpine Bau GmbH Beč 59,3 miliona evra, da su ugovoreni radovi na mostovima završeni 86 odsto, a na ostalim deonicama oko 50 odsto i da su Koridori Srbije Alpine Bau GmbH isplatili 30,3 miliona evra. „I ni dinara više nego što je predviđeno ugovorom“, podvukao je Đurović s namerom da demantuje informacije da su Alpini uplate vršene pre okončanih radova. Direktor Koridora Srbije je rekao da se novi izvođač na deonicama koje je imala Alpine Bau može izabrati samo novim tenderom i da rok za završetak tih deonica, po tom tenderu, ne sme biti duži od tri godine. Đurović je rekao da naše firme ne zadovoljavaju uslove za učešće na ovakvim tenderima vrednosti od nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona evra jer ne mogu da obezbede za to bankarsku garanciju. Strane firme koje dobijaju te poslove deo radova od 40 do 60 odsto daju srpskim firmama i to je jedino što mi u ovom momentu možemo da uradimo“, rekao je Đurović.

On je rekao da će Koridor 10 biti završen do kraja 2015. ili najdalje do sredine 2016. godine. „Produženje tog roka mi kao država sebi ne možemo da dozvolimo“, rekao je Đurović. On je rekao da isti rok važi i za ugovorene radove na koridoru 11, naime deo od 62 kilometra tog Koridora do Čačka. Dosad je, prema njegovim rečima, glavni razlog velikih kašnjenja u izgradnji bila eksproprijacija, ali za ovu godinu je obezbeđeno 3,334 milijarde dinara za te svrhe „što je dovoljno da eksproprijacija ne bude problem“.

Grci odustali

Vlada Grčke je obavestila Srbiju da zbog situacije u toj zemlji odustaje od daljeg finansiranja deonice puta Srpska kuća – Levosoje na Koridoru 10. Od ukupno očekivanih 87,7 miliona evra, Grci su uplatili 16 miliona evra i uplatiće još 5,7 miliona, a od preostalog obećanog iznosa će odustati.

Jureći za hrvatskim prosekom

S obzirom da je prošle godine u Srbiji izgrađeno samo 9,6 kilometara puta, direktor Koridora Srbije smatra da je ovogodišnji plan od 40 kilometara uspeh. „Najveći godišnji prosek u izgradnji puteva u okruženju je tokom protekle decenije napravila Hrvatska sa 52,2 kilometra godišnje. Ja sam siguran da čemo mi sledeće godine taj rekord probiti“, rekao je Đurović.

Obilaznica stara 24 godine

Direktor Koridora Srbije tvrdi da će Obilaznica oko Beograda započeta pre 24 godine biti završena za najviše dve godine. Traži se pouzdan partner za ovaj posao, interes su iskazali Kinezi, Austrijanci, Česi i Izraelci, ugovor bi sa odabranim partnerom trebalo da bude potpisan u septembru, a radovi bi trebalo da počnu marta sledeće godine, rekao je Đurović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari