Od dolaska u Srbiju Linglongu ništa ne ide onako kako bi trebalo

Naime, poslednjih dana učestali su protesti ispred gradilišta na 97 hektara građevinskog zemljišta koje je investitoru ustupljeno bez naknade. Ne postoji jedinstvena studija o uticaju takve fabrike na životnu sredinu, a ni uslovi Zavoda za zaštićena prirodna područja nisu dobijeni. Osim toga, i novinarske ekipe bile su ometane u pokušaju da izveštavaju o tome šta se dešava na mestu gde kineski proizvođač pneumatika planira da podigne postrojenje u kom će se na godišnjem nivou proizvoditi 13 miliona komada guma. Investicija vredna 800 miliona evra dobila je podstrek visokih državnih zvaničnika, ali je gradnja počela bez dozvole, koja je stigla tek kasnije, kada je inspekcija već naložila rušenje.

Od proizvodnje guma gotovo da nema prljavije, ističe za Danas direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu Mirko Popović, ali problem sa Linglongom je u tome što je, kako kaže, primenjen tzv. salami slajsing, što podrazumeva da je jedna fabrika, ili jedno postrojenje veštački podeljena na više projekata da bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.

„Oni su to podelili na pomoćne objekte, na proizvodni pogon i tzv. mikser i samo za njega napravili studiju uticaja. Evropski sud pravde se u nizu slučajeva suprotstavio toj praksi salami slajsinga i potvrdio da se procena uticaja radi kao ceo projekat i to je suština problema zbog kog ne možemo da steknemo pravi uvid u ono što bi mogli da budu uticaji na životnu sredinu“, napominje Popović.

Ta praksa je u EU iskorenjena, a iako će svaki investitor da pokuša da smanji troškove i uticaj, to ne može da prođe u jednoj organizovanoj zemlji.

„Linglong nema ni uslove Zavoda za zaštitu prirode, a realizuje projekat u blizini zaštićenog prirodnog dobra Carska bara, koje je stanište strogo zaštićenih vrsta, pre svega ptica. Linglong planira da kopa podzemne bunare za koje ne znamo i na koju će dubinu ići i kakav je njihov uticaj na snabdevanje vodom i uopšte na okolne ekosisteme“, naglašava naš sagovornik.

Uprkos svemu, Popović kaže da je Linglong nastavio da gradi kršeći zakon što, kako kaže, ne dolikuje jednom investitoru koji se vodi kao najveći, da gradi bez građevinske dozvole.

„Započeli su gradnju jednog od objekata iz tog dela miksera, a inspekcija je utvrdila: bez građevinske dozvole i naložila je rušenje. Nekoliko dana posle toga Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo je izdao građevinsku dozvolu“, napominje on i kaže da je ova kompanija i dalje bez studije o uticaju, jer ona nije dobila saglasnost.

Ovo će u Evropi biti prva kineska fabrika guma, ali na Starom kontinentu mnogo je vrhunskih kompanija koje se ovim bave decenijama, poput Mišlena, Kontinentala, italijanskog Pirelija, ali i nekoliko firmi iz skandinavskih zemalja.

„U Evropi se proizvodnja guma posmatra kroz prizmu životnog ciklusa, imate sve od analize uticaja zbog eksploatacije sirovina, preko proizvodnje do upotrebe i odlaganja proizvoda. Zapravo najveći uticaj gume na životnu sredinu jeste u onoj fazi kada ona počne da se upotrebljava. Tehnologija je omogućila da se proizvodnja sprovodi na način koji u najmanjoj mogućoj meri ugrožava okolinu, a u EU tome pomažu najbolje dostupne tehnologije“, ističe Popović.

Kakvu tehnologiju ima Linglong, niko još ne može da zna. Međutim, iskustva sa ovom kompanijom u matičnoj Kini, ali i Tajlandu nisu baš sjajna.

„Možemo da učimo iz iskustva koje imamo do sada, Linglong je u Kini već bio na sudu zbog ugrožavanja životne sredine, a na Tajlandu je došlo do akcidenta u njihovoj fabrici, kada se ogroman broj guma zapalio. Ti akcidenti su u fabrikama gume mogući, ali ne treba da nas čudi što Linglong nije dobio dozvolu da gradi fabriku u Slovačkoj“, napominje Mirko Popović.

Svaki investitor, smatra on, može da se natera da se pridržava zakona, i zato je pitanje šta će u ovom slučaju država da uradi. Država je, napominje on, morala investitora da spreči da se ponaša nezakonito, a ona je njemu to omogućila i to je problem.

„Siguran sam da investitor ne bi došao na ideju da podeli projekat na tri dela, da mu to nije sugerisano od strane državnih organa. Tako da pažnju treba uperiti ka državi, a investitor će se ponašati onako kako ga ona natera. Da li iza stoji interes koji se tiče odnosa Kine i Srbije, verovatno da, ali to i dalje ne opravdava ovakvo nasilničko ponašanje“, ističe Mirko Popović.

Udruženje Građanski preokret je krajem prošlog oktobra Upravnom sudu u Beogradu podneo i tužbu kojom traži da se poništi rešenje Uprave Grada Zrenjanina o datoj saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu fabrike Linglong.

„Ovo što su oni radili za sobom vuče rep, jer ako su sproveli postupak javne rasprave na nezakonit način onda su na nezakonit izdali i građevinsku dozvolu i usvojili studiju i zato smo mi podnosili tužbe Upravom sudu“, ističe Dušan Kokot iz Građanskog preokreta.

Zato je, kako kaže, apsurd što to rade.

„Očigledno je jaka politička volja da se ta fabrika gradi, ali zašto onda nisu uradili integrisanu dozvolu. Ko bi mogao da im se suprotstavi da je sve po zakonu. Da su nas pustili na javnu raspravu ja ne bih imao osnova za upravni postupak. Nije mi jasno zašto to rade na takav način“; napominje Kokot.

Gde su pravila

„U drugim državama sve ovo je uređeno zakonima. Ovde se zakoni ne poštuju, jer ako fabrika guma može da stoji pored Madrida ili Berlina može i pored Zrenjanina, nije sporno, ali mora da funkcioniše po istim pravilima. Ne može tamo da se poštuje zakon, a ovde da se radi kako hoćeš“, kaže Dušan Kokot i dodaje da zbog nepoštovanje pravila i zakona od prvog dana nema razloga da se sumnja da tako i dalje neće nastaviti.