Do kraja marta Vlada mora da donese odluku o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i to po resorima, ne računajući tu velika državna preduzeća koja imaju obavezu da se reorganizuju prema sopstvenom programu i pod nadzorom Svetske banke.
Istovremeno, Vlada više neće insistirati na smanjenju broja zaposlenih u javnoj upravi i lokalnim komunalnim preduzećima, jer je u odnosu na 2013. kada je uvedena zabrana zapošljavanja, taj sektor manji za 38.000 ljudi. Od toga, prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, oko jedna trećina je otišla iz javne uprave, a najveći preostali deo odnosi se na smanjenje zaposlenih u lokalnim komunalnim preduzećima.
U tom Ministarstvu kažu da je osnovni cilj postignut, zbog smanjenog platnog fonda, u prethodne tri godine ostvarena je ušteda od oko 100 miliona evra. Broj javnih službenika od 6,4 na 100 stanovnika, sada je niži od nama uporedivog proseka za novopridošle članice Evropske unije, gde to iznosi osam, dok u razvijenim zemljama EU prosek dostiže 8,5 i to najviše zbog skandinavskih zemalja, gde je javna uprava razvijena.
Naredni korak, kada je reč o javnom sektoru u Srbiji, jeste reorganizacija u četiri segmenta, koja bi trebalo da omogući kvalitetnije usluge građanima. Tako se, na primer, u zdravstvu, planira u narednom periodu novo zapošljavanje medicinskog osoblja, dok će se uštede u prosveti, gde je najavljeno da će biti oko 3.000 manje zaposlenih, odvijati preko racionalnije organizovane školske mreže, ali će se ostvareni višak sredstava ponovo upotrebiti za unapređenje obrazovnog sistema. U nekim sektorima planirana su povećanja, poput Poreske uprave koja bi trebalo da ojača svoju kontrolnu funkciju, kao i u sektoru socijalne zaštite gde neće biti umanjeni kapaciteti centara zasocijalni rad, ali se uštede vide u objedinjavanju raznih fondova.
Inače, Evropska unija, koja je snažno podržala planirane reforme javne uprave u Srbiji, po drugi put od osnivanja izdvojila je bespovratnih 80 miliona evra, kojim će „nagraditi“ svaku od uspešno prebrođenih faza u tom procesu. Pre nas, takva sredstva dobila je samo Albanija. U našem slučaju, novac će moći da se iskoristi do kraja naredne godine, planirano je šest tranši, a utvrđene su i visine za svaki od savladanih koraka. Tako će se „sitniji“ iznosi, po milion-dva dobijati za usvojene akcione planove optimizacije ili zakon o planskom sistemu, dok će „ozbiljniji“ grantovi od 10, 20 ili više miliona moći da se povuku kvartalno, na osnovu opšte ocene o postignutom napretku i primeni novih reformskih rešenja.
U brojkama
U decembru 2013. u javnoj upravi sa lokalnim komunalnim preduzećima, bilo je zaposleno 515.000 radnika, a u decembru prošle godine 477.000. U republičkim javnim preduzećima, gde su svrstane i firme koje nisu pronašle nove vlasnike tokom privatizacije, radi 147.000 ljudi, od čega je 130.000 na neodređeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.