Od Fijata i Er Srbije u budžet samo "mrvice"

Ekonomista Dragovan Milićević je na osnovu izveštaja o novčanim tokovima najvećih srpskih kompanija došao do zanimljivih podataka po kojima najveći državni projekti, Fijat i Er Srbija plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama od strane države.

Tako je prema bilansima iz 2015. godine, s obzirom na to da još nisu objavljeni finansijski izveštaji za 2016, Fijat koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda uplatio 173,7 miliona dinara javnih prihoda u koje spadaju porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine, od toga nula dinara poreza na dobit. To je svega 0,12 odsto poslovnih prihoda kompanije. Drugi veliki državni projekat, Er Srbija je u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27 odsto poslovnih prihoda kompanije. Ove dve kompanije učestvovale su u poreskim prihodima države 2015. godine sa 0,01 odsto u slučaju Er Srbije i 0,02 odsto u slučaju Fijata.

Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose. Slučajevi ove dve kompanije govore suprotno.

„Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet. Ispada da su oni neto korisnici budžeta. Osim toga, ni danas se ne zna koliko je dato Fijatu, a vidimo koliko malo vraća. Još kad uzmemo u obzir da mu država plaća doprinose za zaposlene situacija je još gora“, ističe Milićević.

Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu je problem što država uopšte krije ugovore od građana pošto su upravo oni ti koji pune budžet, dok ga vlada samo raspodeljuje.

„Pokušavao sam da dođem do podataka o subvencijama države Fijatu i ništa zvanično nisam uspeo da dobijem. Ali očigledno je da taj posao sa Fijatom nema naročitog efekta za državu osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu. Koliko znam država je stavila na raspolaganje više od 300.000 kvadratnih metara objekata. Takođe kompanija je oslobođena poreza i doprinosa. S druge strane imaju visoku dodatu vrednost ali iz inostranstva pošto se uglavnom uvoze delovi. Premijer je govorio o uvoznom PDV-u, ali Fijat većinu izvozi a na to se vraća PDV. Korist od toga imaju zaposleni koji primaju plate, zatim lokalna zajednica, ali i država kroz dividende“, objašnjava Savić. Međutim, da se milijardu evra uložilo domaću kompaniju iz prehrambene industrije, smatra Savić, efekti bi bili daleko veći. Tamo je 80 odsto inputa domaće, pa bi korist imao ceo lanac kompanija, kao i državni budžet. I sve to bez subvencija.

„Do sada nisam video neku analizu efekata subvencija od strane države“, ističe on.

Ovo potvrđuje i činjenica da su domaće kompanije, posebno iz agrobiznisa i prehrambenog sektora mnogo veći deo poslovnih prihoda izdvojile za dažbine državi.

Recimo Svislajon je u 2015. godini platio 2,1 milijardu dinara što je 13,05 odsto poslovnih prihoda po osnovu poreza i dažbina. Delta je uplatila po osnovu poreza i dažbina 5,3 milijarde dinara što je 10,92 odsto poslovnih prihoda kompanije, a Matijević sa 1,4 milijarde dinara je uplatio 7,4 odsto poslovnih prihoda na račune države.

državne kompanije kao što su Telekom i EPS takođe predstavljaju značajne kontributore državnoj kasi. Tako je Telekom u 2015. uplatio 10,7 milijardi dinara, odnosno 8,9 odsto svojih poslovnih prihoda, dok je Elektroprivreda (zajedno sa zavisnim preduzećima) uplatila skoro 39 milijardi dinara, što je iznosilo 17,3 odsto poslovnih prihoda. 

Milijarde od akciza 

Posebnu ulogu u punjenju državnog budžeta imaju kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom akciznih proizvoda. Tako je kompanija koja je ubedljivo najviše uplatila na račun države u 2015. bila Naftna industrija Srbije sa 165 milijardi dinara, zahvaljujući visokim iznosima akciza na gorivo, kao i PDV-a. To je činilo čak 82,4 odsto poslovnih prihoda ove kompanije. Među velikim platišama su i duvanske kompanije. Tako je Filip Moris uplatio 41,4 milijarde dinara ili 139 odsto poslovnih prihoda, zatim je BAT uplatio 16 milijardi dinara što je pet puta više od poslovnih prihoda kompanije, dok je JTI sa 24,1 milijarde dinara uplatio 236 odsto poslovnih prihoda na račun države. Inače, samo je Filip Moris uplatio nešto na ime poreza na dobit pošto su JTI i BAT imale gubitke i u 2015. i u 2014. godini. Veliki deo poslovnih prihoda uplaćuju i pivare, od 30 odsto poslovnih prihoda Karlsberga do 54 odsto prihoda Hajnekena.