Od giganta do fabrike na doboš

Nekada je Prva parna pivara Đorđe Vajfert u Beogradu bila najveća pivara u Kraljevini Jugoslaviji, da bi njenu tradiciju u Socijalističkoj Jugoslaviji nastavila Beogradska industrija piva (BIP), koja je nastala od Vajfertove pivare i drugih konfiskovanih pivara u Beogradu i Čačku.

– Ovo je samo neminovna završnica višedecenijskog uništavanja BIP-a i višegodišnje pripreme da se se, umesto točenja piva na državnoj svojini, sliju stotine miliona evra u privatne džepove pojedinaca bliskih vlasti – ističe Bogdan Veljković, jedan od naslednika starih vlasnika Pivare Đorđe Vajfert na Mostaru.

– Po proceni imovine koja se prodaje, može da se vidi da je sve ovo unapred pripremano za već poznate investitore. Odavno se po gradu čuju priče da se ova lokacija sprema za povlašćene pojedince bliske vrhu vlasti. U prilog tome najviše govori i to da je procenjena vrednost od 35 miliona evra za svu imovinu BIP-a, samo deset odsto od vrednosti lokacije na Mostaru – kategoričan je Bogdan Veljković.

Bogdan Veljković i njegova sestra Katarina Veljković Beigbeder su po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju 2014. godine podneli Agenciji za restituciju prijave za vraćanje imovine u koje ulazi i imovina Vajfertove pivare na Mostaru.

– Prema članu 62 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, za koju je podneta prijava, ne može biti predmet otuđenja, hipoteke ili zaloge do okončanja pravosnažnog postupka po zahtevu za vraćanje imovine – navodi Bogdan Veljković i dodaje da on i njegova sestra ne traže da im se vrati A.D. Pivara Đorđe Vajfert već udeo u imovini koji oni potražuju od države, koja se i dalje ponaša prema njima kao da su narodni neprijatelji, koji eto „koče progres“.

Kako navode o njihovim zahtevima pred Agencijom za restituciju još nije ni započeto odlučivanje, a kamoli da je završeno pravosnažnim okončanjem postupka. Upravo zbog toga, Veljkovići su podneli prijavu zbog kršenja zakona, predsedniku Republike Srbije, premijerki Vlade i direktoru Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, jer je ovaj pokušaj pljačke protivzakonit i oni neće nikada pristati na to.

– Mi smo vlasnici sve dok ne potpišemo pristanak na poniženje koje su predvideli za nas, obeštećenje u obveznicama od maksimalnih petsto hiljada evra za ogromnu imovinu koju potražujemo. Nikada na to nećemo pristati, da oni otimaju našu dedovinu i bogate se na štetu svih građana Srbije, koji posle treba nas da isplaćuju. Mi samo tražimo ono što je naše i čega je država vlasnik – objašnjava Veljković.

Prema njegovim rečima u poslednjih nekoliko godina sve je vodilo ka ovome, od protivzakonitog uvođenja stečaja u BIP, do prekidanja sudskog postupka za utvrđivanje vlasništva nad imovinom, šta je državno, a šta društveno koji je vođen po tužbi Republičkog javnog pravobranilaštva. Spor se završio nagodbom stečajnog upravnika BIP-a i Vlade, kako bi se omogućio ovakav način prodaje. To potvrđuje i usvajanja plana detaljne regulacije za BIP, kojim je predviđena izgradnja više od dvesta pedeset hiljada kvadrata komercijalnih sadržaja na nekoliko hektara na Mostaru.

– Ovo je samo blaža verzija Savamale, gde im ne trebaju bageri, fantomke i huligani, ovo rade preko belih okovratnika, korumpiranih i kriminalnih vladinih službenika, ali nije gotovo, sve će biti jasno kada bude objavljeno ko je kupac, ko je front i odakle dolaze pare – poručuje Veljković

Krajnji rok za dostavu ponuda je 16. avgust do 11.45 časova, a istog dana u podne biće i otvaranje pristiglih ponuda.

Imovina koja se prodaje

Najvažnija imovina BIP-a u Beogradu su proizvodni kompleks u Ulici vojvode Putnika u Beogradu, lokacija kod Mostara, čija je ukupna realna površina veća od 26,7 hiljada kvadratnih metara, kao i fabrika sokova na Zrenjaninskom putu koja je na više od 11,8 hiljada metara kvadratnih. U ovom paketu je i zemljište u Velikom Polju – Obrenovac, kao i građevinski objekti u Čačku, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Alibunaru i Budvi. Kako se navodi u Oglasu, među vrednom imovinom koja je predmet prodaje su i žigovi i robne marke, međunarodni žigovi, kao i sporna prava na nepokretnostima sirćetane u Knez Danilovoj ulici. Takođe se prodaju i oprema, dugoročni finansijski plasmani, zalihe, potraživanja i aktivni sudski postupci.

Preživela dva rata

Veljkovići posle Prvog svetskog rata ulaze u Pivaru Vajfert, tako što su kupili od Đorđa Vajferta akcije pojedinačno i preko banke Vračarske zadruge A.D. u kojoj su bili većinski akcionari. Između dva svetska rata pivara je doživela najveću modernizaciju i povećala proizvodnju, tako da je bila najveći proizvođač piva u Kraljevini Jugoslaviji.