Od jadarita Rio Tintu četiri milijarde, a Srbiji 300 miliona evra

Dokument na koji se čeka i koji sadrži tehničke podatke neophodne za dobijanje dozvola za ovaj posao, obuhvata i tri studije uticaja na životnu sredinu, ali izgleda da ni za vlast ni za ogorčene građane koji se protive tom poslu, nema dileme kako će to istraživanje izgledati.

Ekološki i drugi aktivisti iz Zapadne Srbije, koji već organizuju proteste, tvrde da će čitavo, inače plodno poljoprivredno područje, biti potpuno devastirano, da će od eksploatacije i nadzemne prerade rude biti trajno oštećen vodni sistem i zemljište, a da još uvek ne postoje procene o šteti koja će preradom rude biti naneta stanovništvu tog kraja.

Ipak, ne veruju da će se ijedna od tih dilema naći u studiji.

Na te optužbe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić „umire od smeha“ i kaže, pre nego što je to studija dokazala, da lozničkom kraju ne preti nikakva ekološka katastrofa i to „pokriva“ ponudom koja bi trebalo da umiri građane – da će otvaranje rudnika biti uslovljeno izgradnjom fabrike litijumskih baterija, proizvoda zbog kojeg je taj mineral inače na visokoj ceni.

I za premijerku je, opet pre objavljene studije, posao sa Rio Tintom „neupitan“, „jako važan za Srbiju i biće urađen po najvišim standardima“.

Toliko važan da je, pre završenog istraživanja, već promenjen i Prostorni plan, kao prvi korak ka realizaciji projekta koji je odbio oznaku „nacionalni interes“.

Opet, bez završene studije od koje zavise dozvole za izgradnju, otvaranje rudnika i eksploataciju, zemljište na lokaciji koja je predviđena za to već je preimenovano iz poljoprivrednog u građevinsko.

Najzad, pre završene studije, Rio Tinto je u lozničkom kraju započeo otkup zemljišta za potrebe formiranja rudnika.

Iako zvaničnici tvrde da je to za Srbiju posao veka, jer je procenjeno da se u ležištu jadarita nalazi čak deset odsto svetskih rezervi litijuma, nisu još pokazali preciznu računicu šta država dobija a šta gubi u tom poduhvatu. Građanski pokreti, međutim, jesu.

– Za deset godina eksploatacije, kada se odbije vrednost ulaganja za koje kažu da će dostići između 1,5 i 1,7 milijardi evra, i uzmu o obzir trenutne cene tri osnovna planirana proizvoda, litijum karbonata od kog se prave baterije za električna vozila, zatim borne kiseline i natrijum-sulfata, Rio Tinto će zaraditi oko četiri milijarde evra. Istovremeno, država će od njih naplatiti rudnu rentu koja za litijum iznosi pet odsto, negde oko 7,6 miliona evra i još 23,4 miliona na ime poreza, dakle oko 30 miliona na godinu ili za deceniju 300 miliona evra. Zarada kompanije biće više nego deset puta veća a da pri tom niko nije uzeo u obzir štetu zbog devastiranog područja i uticaj te proizvodnje na zdravlje ljudi – kaže za Danas Miroslav Mijatović iz Podrinskog antikorupcijskog tima (PAKT).

To Udruženje u centru Loznice prikuplja potpise građana kako bi se Ustavnom sudu predala inicijativa za ocenu zakonitosti uredbe Vlade kojom je proglašen Prostorni plan posebne namene za rudnik jadarita.

Oni tvrde da je Vlada klijentelistički nastrojena i da uprkos protestu stanovništva užurbano radi na otvaranju rudnika.

S druge strane, kompanija koja u Srbiji posluje pod nazivom Rio Sava Exploration, juče je organizovala razgovor sa više ekoloških udruženja kako bi im predstavila pažnju kojom pristupa izradi strudije i zaštiti životne sredine.

U prezentaciji projekta Rio Tinto navodi da će u „naredne četiri godine biti uloženo 1,5 milijardi evra, od čega je rudarski deo oko 30 odsto, dok dve trećine investicije ide u industrijsko postrojenje koje je nadzemno i u kome će se hemijskim tretmanom rude dobijati tri proizvoda – borna kiselina, natrijum-sulfat, koji se, pored ostalog, koriste u industriji stakla, đubriva, deterdženata, kao i litijum-karbonat namenjen proizvodnji baterija za električna vozila.

Navedeno je i da je u projekat „Jadar“ do sada uloženo 250 miliona dolara, a za ovu godinu je opredeljeno još 200 miliona dolara.

Jedinstvena ruda

Mineral jadarit otkriven je u basenu reke Jadar pre 16 godina i u njemu je pronađena jedinstvena u svetu kombinacija litijuma, natrijuma i borosulfata. Kako do sada nije postojao takav sastav stena, i planirani način prerade minerala biće prvi put primenjen, pa je stručnjacima teško da za sada odrede domete devastiranja životne sredine. Ono na šta ipak ukazuju, jeste da je reč o složenoj proceduri u kojoj je jedan od procesa izdvajanje litijuma iz rude, za koju se koristi sumporna kiselina. Kažu da će hemijska isparenja iz te procedure odlaziti u atmosferu i nagrizati zeleni omotač i živi svet, a da će upotreba velike količine vode neophodne za taj proces poremetiti ravnotežu podzemnih i nadzemnih tokova što će izazvati trajne klimatske promene u tom mikroregionu, suše tokom letnjih meseci i poplave u kišnim periodima. Pri tom, tvrde stručnjaci, ne postoji informacija kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se ispuste nazad u reku Jadar.

Loš glas

Za poslovanje Rio Tinta vezuje se i nekoliko skandala zbog kojih je ta britansko-australijska korporacija na lošem glasu u ekološkim krugovima. Pominje se da posle završene eksploatacije za sobom ostavlja devastirano područje, a prošle godine je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke na Papua Novoj Gvineji, a meštani su tvrdili da je zbog toga 12.000 ljudi imalo zdravstvene probleme. Takođe, u medijima je bila vest da su radnici Rio Tinta u zapadnoj Australiji uništili pećine Aboridžina stare 46.000 godina a koje su bile evidentirane kao svetska kulturna baština, zbog čega je deo menadžmenta podneo ostavke.