OECD je nedavno skresao prognozu privrednog rasta evrozone u sledećoj godini na svega 0,3 odsto sa prethodno očekivanih 1,6 odsto.
Prošle nedelje je i Evropska banka za obnovu i razvoj dala svoju jesenju projekciju rasta za evropske zemlje u razvoju prema kojoj će sledeće godine privreda regiona porasti za tri odsto, mada je u majskim projekcijama predviđan rast od 4,7 odsto u 2023.
Ni naša ekonomija neće biti pošteđena krize koja se sprema sledeće godine, pa nam je EBRD skresao očekivanja privrednog rasta u 2023. sa četiri na 3,3 odsto.
Ni ostale zemlje regiona, bar prema oceni EBRD-a, neće ostvariti svoje potencijale sledeće godine usled inflacije, nestašice i ogromnih cena energenata kao i svih posledica koje to izaziva.
Regionu Zapadnog Balkana prognozira se manji rast za 0,6 odsto od onog što je projektovano u maju ove godine.
Nakon nekoliko godina relativnog prosperiteta, između svetske finansijske krize iz 2008. godine koja se kod nas protegla sve do 2014. i pandemije 2020. godine, opet nam se spremaju turbulentna vremena.
U poslednjih pet godina, od 2017. zaključno sa 2021. godinom BDP po glavi stanovnika (BDP per kapita – pc) u Srbiji povećan je za 46 odsto, što je najveći petogodišnji rast u regionu.
Malo slabiji rast imala je Albanija (43 odsto). Petogodišnji rast BDP po stanovniku Bugarske iznosio je 39 odsto, a Rumunije 38 odsto. Najsporiji rast imao je BDP po stanovniku BiH i Mađarske, iznosio je po 28 odsto.
Ipak i pored toga BDP Srbije po glavi je na kraju 2021. godine iznosio tek oko 9.215 dolara. Ispod nas nalaze se siromašne BiH i Albanija sa 6.916 i 6.494 dolara po stanovniku, dok su svi ostali bogatiji.
BDP po stanovniku Bugarske iznosio je 11.635 dolara, Rumunije 14.862 dolara, a Hrvatske 17.399 dolara. Slovenija je sa 29.200 dolara imala više nego tri puta veći BDP po stanovniku od nas.
Ipak to nije neočekivano samo ako pogledamo na startne pozicije, na primer 2000. godine.
BDP po stanovniku Slovenije tada je iznosio 10.201 dolar, a Srbije svega 915 dolara. Često zaboravimo u kakvoj situaciji siromaštva se nalazila Srbija 2000. godine.
Mnogo siromašnije zemlje pre pada Berlinskog zida, poput Rumunije i Bugarske, su nas već prevazišli do 2000. godine. Tada je BDP po stanovniku Rumunije iznosio 1.659 dolara, a Bugarske 1.621 dolar. Te 2000. godine čak je i Albanija imala veći dohodak – 1.127 dolara po stanovniku.
Od tada do 2021. godine najveći kumulativni privredni rast ostvarila je Srbija kojoj je BDP po stanovniku povećan za 10 puta. Najbliži nama po stopi rasta u poslednjih dvadesetak godina bili su Rumuni sa povećanjem BDP per kapita od devet puta.
Najveći deo rasta ostvaren je u prvih deset godina. Zahvaljujući mnogo nižoj osnovici, Srbija je u prvoj deceniji 21. veka imala najveći kumulativan rast u regionu.
Na kraju 2010. godine BDP po stanovniku u odnosu na 2000. je povećan za 6,27 puta, da bi u narednih 11 godina BDP per kapita porastao za 61 odsto.
Ono što je karakteristično za ceo region jeste gubitak stanovništva u poslednje dve decenije, što se može videti po tome da su stope rasta BDP-a po stanovniku veće od godišnjih stopa rasta ukupnog bruto domaćeg proizvoda.
U poslednjih pet godina recimo kumulativni rast BDP-a Srbije iznosio je 17,4 odsto, a istovremeno je rast BDP po stanovniku povećan za 20,6 odsto. Za razliku ova dva broja zaslužno je smanjenje broja stanovnika.
Možda i najveći egzodus u ovom periodu pretrpela je Hrvatska, koja je imala petogodišnji rast BDP-a 12,15 odsto, a rast BDP po stanovniku 19,5 odsto. Ako još neko ne zna gde su otišli ti ljudi, odgovor se nalazi u poređenju parametara Nemačke ili možda Slovenije.
U ovom periodu BDP Nemačke povećan je 3,14 odsto, a BDP po stanovniku je povećan manje od toga – 2,2 odsto, jer je povećan broj stanovnika koji je proizvodio taj BDP.
Slično kao i kod Nemačke i BDP Slovenije je povećan 16,4 odsto, a BDP po stanovniku 14,3 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.