Od oktobra rapidan rast cena gasa: Čeka nas novi talas energetske krize

Inače, ta agencija je za sredu sazvala specijalni sastanak sa predstavnicima vlada četrdesetak zemalja kako bi se na adekvatan način razmotrila situacija na tržištu gasa. To je inače prvi takav skup o gasu koji je IEA sazvala u svojoj skorijoj istoriji.

Podsećanja radi, tržište gasa pretrpelo je velike poremećaje nakon ruske vojne intervencije u Ukrajini, započete pre skoro godinu dana, zbog ekstremno visokih cena na svetskim berzama na kojima se trguje gasom. Rusija je više nego prepolovila svoje isporuke gasa Evropskoj uniji prošle godine, gasovodi “Severni tok” 1 i 2 ne funkcionišu zbog eksplozija do kojih je, iz za sad još uvek zvanično nepoznatih razloga, došlo na njima, zaustavljen je i protok “plavog energenta” iz pravca Rusije ka zapadu kroz gasovod “Jamal”, nesmetano radi jedino “Turski tok” kojim se snabdeva Srbija a delimično je prohodan onaj koji prelazi preko teritorije Ukrajine.

Kako bi izbegle nestašice, zemlje Evropske unije su ove zime smanjile potrošnju gasa i tvrde da su podigle rezerve “plavog energenta” u skladištima na nivo od 81,49 odsto.

Međutim, eksperti Međunarodne agencije za energetiku ističu da će naredna zima zavisiti od snabdevanja EU tečnim prirodnim gasom iz Sjedinjenih Američkih Država i sa Bliskog istoka, za koji njene zemlje članice, što predstavlja otežavajuću okolnost, treba da se takmiče sa zemljama Azije.

Iako su cene gasa sada znatno niže od rekordnih nivoa iz 2022. godine a kapaciteti skladišta povećani „kriza nije završena“ ocenio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

„Još mnogo ostaje da se uradi, posebno da bismo bili spremni za narednu zimu“, dodao je on.

Birol je rekao da ostaje potreba da članovi IEA i drugi partneri pokažu solidarnost i da preduzmu konkretne mere da osiguraju bezbednost u snabdevanju.

S obzirom na to da zima polako prolazi a da su zemlje EU pred njen početak obezbedile znatne količine ne samo ruskog već i gasa iz drugih izvora cene “plavog energenta” padaju i zaustavile su se, po prvi put od 2021. godine, na nivou od oko 610 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Međutim, ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe za Danas da će se situacija promeniti već kada startuje nova grejna sezona u oktobru i da će tada cene gasa početi rapidno da rastu.

– Ova zima je bila blaga pa je u skladištima gasa ostalo dosta količina koje nisu iskorišćene. Da je vreme bilo hladnije te zalihe nikako ne bi mogle da potraju ovako dugo. Najbolji dokaz za to je da su u zemljama Evropske unije računali da u slučaju da zimske temperature budu u skladu sa prosekom zalihe u skladištima mogu da potraju najviše dva meseca. Kad se to uzme u obzir jasno je da sa preostalim neutrošenim količinama gasa zapadne zemlje nikako neće moći da prebrode sledeću zimu. Problem za njih će biti što realne alternative za ruski gas, prema kome sada sprovode sankcije, u ovom tenutku i dalje nema. Situacija se delimično može popraviti ako se izgradi terminal za prihvatanje tečnog prirodnog gasa u Grčkoj, ali to nikako ne može da nadomesti potrebne količine koje zemlje EU dobijaju iz Rusije. Shodno tome, i u slučaju da se rat u Ukrajini do sledeće zimske sezone ne zaustavi a ekonomske sankcije prema Moskvi ne okončaju, zemlje EU će svejedno morati da računaju i na nabavku ruskog gasa. Inače, neće ga imati u dovoljnim količinama za svoje potrošače – objašnjava Gavrilović.

Naš sagovornik ističe da se naredne sezone ništa neće promeniti ni u Srbiji, kada je reč o nabavci gasa, iako predsednik Aleksandar Vučić ističe da raspolažemo velikim količinama “plavog energenta” u podzemnom skladištu Banatski dvor (286 miliona kubnih metara) i onom koje zakupljujemo u Mađarskoj ( između 180 i 200 miliona kubnih metara gasa).

– Te količine takođe nisu dovoljne da se prebrodi zima. Srbija može da računa na povoljnu cenu gasa po osnovu trogodišnjeg ugovora koji je napravljen sa Rusijom. Ipak, van količina gasa ugovorenih sa Gaspromom, potrošačima u Srbiji su zimi potrebne i dodatne količine koje ćemo morati da kupujemo po većoj ceni od one po kojoj dobijamo ugovoreni gas. A njegova cena na svetskim berzama će se povećati s početkom sledeće grejne sezone pa će se to odraziti i na tu veću cenu po kojoj nam Moskva prodaje deo potrebnog gasa – objašnjava Gavrilović.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe da je dobra stvar za zemlje Evropske unije što su u skladištima sačuvale određene rezerve gasa.

– Međutim, tvrdnje da je reč o rekordno visokim zalihama su apsolutno netačne. Relevantne informacije iz ekspertskih međunarodnih izvora pak pokazuju da je ove sezone u skladištima u Evropskoj uniji bilo manje gasa nego što je to bio slučaj u prethodnoj. Dakle, gas u skladištima ni izbliza nije dovoljan za potrebe potrošača u tim zemljama, alternative iz drugih izvora u dovoljnim količinama nema i Evropska unija će morati da kupuje ruski gas ako ne želi da se suoči sa nestašicama. Naravno, biće potrebno i da, onaj ko ga je oštetio, izdvoji novac za popravku gasovoda “Severni tok 1” kako bi snabdevanje u potrebnim količinama moglo nesmetano da se nastavi – zaključuje naš sagovornik.