Od osam primedbi sindikata, država prihvatila jednu

Što znači da radnik ukoliko odluči da tuži agenciju u isto vreme i o istom trošku može odgovornost da zatraži i od poslodavca, što trenutnim tekstom zakona nije predviđeno. Sve ostale primedbe nisu prihvaćene, a pre poslodavaca, kako tvrde sindikati, protiv njih su bili predstavnici države. Potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković kaže za Danas da je na poslednjoj sednici zapelo već „kod naslova“, ali da to nije najveći problem.

– Direktiva EU govori o radu kod preduzeća, a kod nas se već u naslovu zakona govori o agencijskom zapošljavanju. U Evropi se reguliše status radnika koji rade kod preduzeća na ovaj način, dok se kod nas samim naslovom zanemaruje suština, a ona je u tome da vam ovaj zakon omogući da se na kratko vreme zaposlite i budete osigurani, a ne da to bude trajno rešenje – ističe Vuković.

U Srbiji trenutno između 70.000 i 100.000 ljudi radi preko više od 100 agencija koje se bave privremenim zapošljavanjem, međutim, njihov rad nije regulisan nijednim zakonom. Radnici na „lizing“ trenutno nemaju pravo na godišnje odmore i bolovanja, ali ni na tople obroke i naknadu za prevoz. Ovaj zakon, čija se primena očekuje početkom naredne godine, radnicima preko agencija bi trebalo da obezbedi jednaka prava kao i onima koji prema Zakonu o radu rade na određeno ili neodređeno kod poslodavca. Rad preko agencija bi trebalo da, kao i do sada, bude ograničen na 24 meseca, a zakon će zaposlenima na ovaj način omogućiti isplatu zarade, bolovanja, regres, topli obrok, prevoz.

Vukovića, međutim, brine da, ukoliko ne budu prihvaćene primedbe sindikata na postojeći tekst zakona, radnici preko agencije neće imati tu sigurnost.

On podseća, a o tome smo već pisali, da su neka preduzeća već otpuštala zaposlene na neodređeno ne bi li posle te iste radnike zapošljavala preko agencije. To se dogodilo sa celom jednom službom u NIS-u.

– Ovaj zakon bi trebalo posmatrati kao leks specijalis za privremene i povremene poslove i nikako drugačije. Jedna od naših primedbi, koja takođe nije prihvaćena, bila je da svaka agencija mora da da bankarsku garanciju na šest miliona dinara. Osim toga, tražili smo da postoji i ograničenje, odnosno da poslodavac koji ima 100 radnika može preko agencije da zaposli najviše još 10 radnika, a to je 10 odsto. Ali ni taj predlog nije naišao na odobravanje – napominje naš sagovornik.

Za sindikate je ključno i to, ističe Vuković, što nije prihvaćen ni predlog da se radnicima koji bi radili preko agencija za zapošljavanje jemči pravo na sindikalno organizovanje i mogućnost da potpišu kolektivni ugovor koji bi štitio njihova prava. Sindikat je tražio i da se kaznene odredbe izjednače sa kaznama koje propisuje Zakon o radu, ali socijalni partneri, kako kaže Vuković nisu imali ni za to sluha.

– Ostalo je mesec dana da uložimo napor i do kraja juna se dogovorimo o tome kako bi trebalo da izgleda tekst zakona. Uveren sam, želim da verujem da će uvažiti naše sugestije, ako ih ne uvaže mi u sindikatu nećemo dati pozitivno mišljenje – napominje Duško Vuković.