Od promene vlasnika, Prointeru slabo idu državni tenderi

Sve zajedno, od septembra prošle do septembra ove godine vrednost tih nabavki sa PDV-om je oko 2,2 miliona evra.

Nije loše, ali nije ni kao 2016. godine kada su Prointerove firme pobedile na čak 150 tendera, a od 2014. do 2016. je prema istraživanju Insajdera čak 250 poslova sa državom dobilo ovo preduzeće.

Osim u Srbiji gde je svojevremeno bila jedna od tri dominantne firme koje su snabdevale državne institucije softverskim rešenjima, licencama i drugim IT uslugama, Prointer ima i firmu u Banja Luci, sa kojom je bio povezan i sin srpskog člana predsedništva BiH Milorada Dodika, prema njegovom priznanju. Prema pisanju tamošnjih medija banjalučki Prointer je potpisao preko 600 ugovora sa državnim institucijama Republike Srpske vrednih preko 75 miliona evra.

Ovu malo poznatu firmu osnovanu 2005. godine kupio je Slobodan Kvrgić, koji je takođe bio i vlasnik čačanskog Altija u čijem sastavu se nalazio trgovinski lanac Vin Vin. Recimo Alti je 2016. godine imao prihode od 131 milion evra, a firma Prointer ITSS 51,5 miliona evra.

Kvrgić i njegove kompanije dovođene su u vezu sa Slavišom Kokezom, članom SNS i bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije koji je početkom godine pao u nemilost pa se i u vlastima bliskim tabloidima pisalo o neverovatnom usponu ovih kompanija. Recimo 2012. godine Prointer je dobio jedan, a 2016. 150 državnih tendera.

Zanimljiva je transakcija Kvrgića i Kokeze u kojoj je Kokeza 2017. prodao Eurosalon fabriku Kvrgiću, a dve i po godine kasnije je otkupio po pet puta manjoj ceni.

U svakom slučaju, ni u jednoj od ovih kompanija više nema Kvrgića koji je tokom 2018. godine izašao iz vlasništva Altija, Prointer sistema i Prointer veba, a 2020. i iz Prointer ITSS koji je promenio ime u Proret i koji se sada nalazi u blokadi. Takođe, beogradski Prointer se od prošle godine više ne nalazi u vlasništvu banjalučkog Prointera.

Sada se kao potpuni vlasnik Prointer sistema, preduzeća koje je dobilo navedene tendere nalazi izvesna Ivana Rajić koja je do pre 2,5 godine bila direktor u firmi Proret.

Promena vlasništva brzo se reflektovala na poslovne rezultate pa je tako Alti sa prihoda od 131 milion evra iz 2016. pao na 2,6 miliona evra prošle godine, Proret, odnosno nekadašnji Prointer ITSS sa 51,5 miliona 2106. pao na 1,5 milion evra prihoda. S druge strane, Prointer sistems, firma koja je bila neaktivna je za tri godine povećala prihode sa 200.000 na 5,9 miliona evra prošle godine, dok je Prointer veb došao sa nule na 2,56 miliona evra prihoda za tri godine.

Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija ističe da je dva miliona evra koliko iznose poslovi Prointera sa državom za poslednjih godinu dana kap u moru koliko se troši na IT usluge.

„Oni su tu prisutni, ali izgleda da po inerciji dobijaju poslove. Iznosi koje država daje za IT usluge su mnogo veći i mere se desetinama miliona evra. Mi smo utvrdili da je jedna firma i njeno povezano lice od NBS prošle godine dobila tri posla vredna 18,4 miliona evra, a osnovana pre tri godine. Nabavka IT usluga je sada najzanimljiviji način za preusmeravanje para u privatne fondove zbog toga što se radi o neopipljivoj usluzi. Osim toga ljudi su informatički nepismeni i nema nikakve kontrole ovih nabavki“, ocenjuje Dobrašinović.

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija ističe da je generalni problem javnih nabavki kod nas jako mali broj ponuđača.

„Nema žalbi čak ni kada se otkrije da su zahtevi bili „nacrtani“ za nekoga. Imamo sistem gde se zna da je posao namenjen nekome i niko neće da se žali da ne bi ostao bez drugih poslova. Svaki posao je prilika za izvlačenje para, ali kod IT je specifično jer šira javnost ne može da vidi šta je nabavljeno, koliko to vredi i da li se uopšte koristi. Kada neki državni organ nabavi 200 automobila svi ih vide i lako mogu da dođu do njihove cene. Kod internih sistema niko ne zna da li to vredi dva ili 20 miliona evra, da li instalirano ili nije i da li se koristi. Imali smo napide u medijima da su se nabavljali softveri po ogromnim cenama, a da se posle nisu uopšte koristili“, napominje Minić.