Dnevni list Vreme za 11. septembar 1937. godine/ Foto: Screenshot/Digitalna.nb.rsO tome kako je izgledalo otvaranje Starog beogradskoj sajmišta, odnosno prvog Beogradskog sajma, šta su prisutni mogli da vide, ko je bio prvi posetilac i koliko je ljudi za samo sat vremena prisustvovalo ovom nesvakidašnjem događaju, kao i o vatrometu u čast „Prvog beogradskog sajma uzoraka“, pisali su jugoslovenski listovi 1937. godine.
Među velikim konkursima u oblasti arhitekture i urbanizma tridesetih godina prošlog veka, pored projekta Olimpijskog kompleksa na Kalemegdanu, plana za grad budućnosti „Sava – nova varoš“, našao se i kompleks danas poznatog Starog beogradskog sajmišta.
„Uporedo sa jačanjem Jugoslavije kao regionalnog predvodnika u ekonomskom i kulturnom razvoju, jačala je i urbanističko-arhitektonska aktivnost. Na prostoru Beograda smenjivali su se brojni međunarodni arhitektonski i urbanistički konkursi. Na njima su arhitekti iz Jugoslavije, regiona i cele Evrope pokušavali da daju rešenja za različite urbanističke programe. U isto vreme, Beograd se u svom širenju selio na novobeogradsku obalu Save, koja do tada nije bila naseljena“, piše arhitekta Slobodan Maldini u svojoj enciklopediji „Istorija srpske umetnosti, XVIII do XXI vek“.
Godine 1936. orgnizovan je arhitektonski konkurs za idejno rešenje kompleksa budućeg Beogradskog sajma na urbanističkom području duž leve obale Save, kako navodi autor, neposredno pored Mosta kralja Aleksandra, koji će tokom Drugog svetskog rata biti srušen, 12. aprila 1941. godine, a na čijem se mestu danas nalazi Brankov most.
Takozvana „ničija zemlja“ sve do kraja Prvog svetskog rata, ova gradska površina je pravno priključena Beogradu tek 1935. godine, podseća Maldini.
„Među raznorodnim rešenjima, na konkursu su se pojavila dva projekta izrađena u duhu modernizma, zasnovana na najnovijim koncepcijama izgradnje sajmova koje su u to vreme aktuelne u svetu. Ova dva konkursna rešenja izradili su Milan Zloković i Milorad Pantović. Oba projekta predviđaju linearnu organizaciju sajamskih objekata i ostavljaju mogućnost proširenja i dogradnje, odnosno etapne gradnje sajma.“
Ipak, kako navodi autor, sam konkurs je doživeo skandal, budući da je jedan od prvonagrađenih autora istovremeno bio i član žirija.
„Zbog toga je projektovanje kompleksa dato Tehničkoj direkciji Beogradske opštine, a njegovi projektanti bili su Milivoje Tričković, Đorđe Lukić i Rajko Tatić. Realizacija projekta Beogradskog sajma razlikuje se od koncepcija koje su predložili Zloković i Pantović i predstavlja drugu vrstu estetike modernizma, koja još uvek nije oslobođena od klasicizma. Simetrično koncipirani i projektovani objekti Beogradskog sajma oslanjaju se na pouzdane izvore sajamske arhitekture, kakva je već viđena u prestonicama Evrope“, navodi Maldini u svojoj enciklopediji.
Glavna tema svih dnevnih listova širom zemlje 12. septembra 1937. godine ticala se upravo sajmišta – otvaranje kompleksa Beogradskog sajma i Prvog beogradskog međunarodnog sajam uzoraka.
List „Vreme“ je u svom broju pisao o „prestonici koja je dobila još jednu važnu privrednu instituciju“, ali i o reakcijama posetilaca na otvaranju istog.
„Posle punih dvanaest godina neprekidnih napora svih redova beogradskih privrednika, posle velikog truda, nadanja i očekivanja, zahvaljujući pogodnim prilikama, a naročito razumevanju Kraljevske vlade, Beograd je doživeo jedan značajan datum u svojoj privrednoj istoriji. Juče je otvoren Beogradski sajam“, uvodne su reči teksta na nekoliko strana u listu „Vreme“ o događajima sa sajmišta.
Kao i „Vreme“, list „Pravda“ istakao je napore koji su sami organizatori, ali i radnici, izdvojili kako bi do svečanosti došlo.
„Za tri meseca užurbanog i napornog rada ometanog često raznim nepredviđenim okolnostima, na levoj obali Save stvorena je čitava mala varoš, koja će zadiviti i domaće i strane privrednike i posetioce. Još pre neki dan posetilac Sajmišta nije verovao da će se taj ogromni posao moći okončati i danas, bez ikakvih odlaganja, obaviti ova impozantna svečanost. Međutim, staranjem organizatora i radnika, koji su shvatili svu važnost svog zadatka, ostvareno je, i to vanredno uspešno, ono što je izgledalo nemogućno“, piše u uvodu teksta list „Pravda“.
Ni list „Pollitika“ nije izostavio da opiše atmosferu, kako za vreme događaja, tako i u satima i danima pre istog.
„Prvi beogradski sajam juče je svečano otvoren. I odmah se osetilo šta znači za prestonicu ustanova ove vrste. Beograd je još od preksinoć bio preplavljen gostima, ne samo iz unutrašnjosti naše države, nego iz mnogih stranih zemalja. A juče od ranog jutra na ulicama se osećala izvanredna živost. Oko devet časova otpočelo je kretanje sveta prema Zemunskom mostu, gde se nalazi sajmište. Pored ogromnog broja pozvanih na svečano otvaranje sajma, na mostu, na obali, na drumu za Zemun, okupila se izvanredno velika masa publike koja je bar i spolja želela da učestvuje u svečanosti“, piše u listu „Politika“ za 12. septembar 1937. godine.
Još uvek maloletni, kralj Petar II Karađorđević nije prisustvovao ovom događaju, ali je umesto njega to učinio jedan od članova Namesništva Radenko Stanković, uz prisustvo najviših članova Vlade i stranih diplomata.
Kralj se ipak pojavio na sajmu poslednjeg dana.
Svečano otvaranje obavljeno je u jedanaest časova prepodne u paviljonu Zadužbine Nikole Spasića.
Opštinu Beograd predstavljao je njen gradonačelnik Vlada Ilić – industrijalac, predsednik beogradske Industrijske komore i Centralne industrijske korporacije Jugoslavije.
Prema pisanju lista „Vreme“, pored zvaničnika iz Vlade i stranih diplomata, otvaranju su prisustvovali svi viđeniji ljudi sa kraljevskog dvora, ali i iz inostranstva.
Svečanost je otpočeta sviranjem jugoslovenske himne koju je intonirao orkestar Kraljeve garde. Usledili su govori.
„U ime NJ. V. Kralja Petra Drugog objavljujem da je Prvi međunarodni sajam uzoraka u Beogradu otvoren“, reči su Radenka Stankovića koje su otvorile novu stranicu istorije trgovine na ovim prostorima.
„Za jedan sat Beogradski sajam posećuje 1500 ljudi“, naslov je još jednog teksta lista „Vreme“ o ovom događaju.
Nakon otvaranja u Zadužbini Nikole Spasića, zvanice su se uputile do samog Beogradskog sajma gde su razgovarali sa brojnim izlagačima iz cele Evrope.
„Pred velikim ulazom u Sajam, na visokim stubovima lepršaju Jugoslovenske trobojke, a pored njih se viju zastave Čehoslovačke, Rumunije, Italije i Mađarske. U alejama istankute su i zastave svih drugih država koje izlažu svoju robu u opštim paviljonima, napored sa robom domaćih proizvođača“, piše list „Pravda“.
Predstavnici Italije izlagali su u prvom redu svoju tekstilnu industriju, poljoprivredne mašine, hemijsku industriju, projekte i modele lokomotiva, velikih mašina, zatim ton-filmske aparature, radio prijemnike, automobilsku industriju i gume „Pireli“.
„Inostrani paviljoni predmet su velike pažnje na sajmištu. Italijanski paviljon, koji je veoma skladno sagrađen, moderno i sa mnogo svetla, naročito je pao u oči svim posetiocima sajma.“
Bili su tu i predstavnici Čehoslovačke, a u njihovom paviljonu mogao se videti razni reklamni materijal za turizam, izložba Škodinih automobila, poljoprivredne mašine kao i grafikoni o napretku njihove privrede.
„Čehoslovački paviljon je nešto manji, ali vrlo ukusno izgrađen sa velikim ulaznim stepenicama. Unutrašnjost paviljona takođe je interesantna, tim pre što se tamo izlažu sasvim nove i do sada malo poznate stvari.“
Namesnik Stanković je zatim posetio i štand Mađarske koja je imala malo drugačiju postavku.
„Potom je gospodin Alt uveo goste i zvanice, kroz malo dvorište koje karakteristično prikazuje dvorište mađarskog sela, prvo u malu ’čardu’ gde se služilo mađarsko piće, a zatim u veliki izložbeni paviljon gde su izloženi produkti mađarske teške industrije, keramike, poljoprivrednih sprava, tehnike, a zatim i vrlo zanimljivi grafikoni o napretku mađarskog tekstila, industrije kože, hemijskih proizvoda i životnih namirnica.“
Ipak, oku novinara lista „Vreme“ nije promakao ni jedan detalj po pitanju izgleda mađarskog izložbenog prostora, ali ni posluženja.
„Mađarski paviljon je rađen u stilu seoskih i poljskih kuća. Fasada je od belog zida, na čijem se ulazu nalazi vrlo lepa skulptura muškarca što simbolizuje zdravlje i vitalnost ovog naroda. Pored vrlo originalnog dvorišta, u kome se isto tako nalaze male umetničke skulpture, lepa je i ’čarda’ u kojoj se toči čuveno tokajsko vino, mađarsko pivo, a servira se tipično prava mađarska zakuska“.
Beogradski sajam je Stanković napustio nešto posle podne, a zajedno sa njim i brojne zvanice, dok je značajn broj ljudi ostao da razgleda.
Pored navedenih, bilo je tu i predstavnika Rumunije, čiji izložbeni prostor nije bio do kraja spreman na dan samog otvaranja.
„Rumunski paviljon, koji nije bio do juče sasvim dovršen, otvoriće se danas pre podne. Njegova spoljašnost neobično pada u oči i interesovanje za njegove izložbene predmete i unutrašnjost samog paviljona veoma je veliko.“
Posle završene svečanosti svi prisutni obišli su izložbene paviljone.
Šta se još sve moglo videti prilikom obilaska?
„Da bi se pregledao svaki paviljon, potrebno je nekoliko dana, jer svaki boks predstavlja privlačnu tačku, na kojoj se posetilac mora zadržati duže vreme. Svaki izlagač težio je da prikaže nešto novo, karakteristično za njegovu granu proizvodnje, kadro da iznenadi i zadivi i privrednika i ostale posetioce“, piše u članku list „Pravda“.
Počeli su sa paviljonom broj jedan, gde su imali priliku da razgledaju uzorke domaće tekstilne industrije.
Zatim je usledio paviljon broj dva, gde je bio izložen nameštaj, kancelarijski materijal i radio aparati.
Kako primećuje novinar lista „Vreme“, najveću pažnju privukao je veliki štand u kome su bili izloženi grafički radovi.
Između paviljona broj dva i paviljona broj tri nalazilo se veliko industrijsko dvorište. Posetioci sajma koji su prisustvovali svečanom otvaranju zadržali su se ovde gledajući velike motore u pokretu kao i teška crkvena zvona koja su bila izložena.
Takođe su mnogo pažnje privukli razni poljoprivredni alati koji su bili izloženi.
U paviljonu broj tri, posetioci su razgledali uzorke teške industrije. U sredini paviljona zaustavljali su se da posmatraju veliki boks u kome je Danska izlagala svoju tešku industriju.
Izlagači su „vezali svoje mašine sa električnom energijom i stavili ih u pogon“.
Paviljon broj četiri, u koji se zatim prešlo, privukao je mnogo pažnje svojim malim i ukusno dekorisani boksovima u kojima su izlagani proizvodi za ishranu i svakodnevne potrebe.
U paviljonu broj pet bili su izloženi automobili.
Posetioci su pažljivo razgledali najnovije modele luksuznih automobila svih aktuelnih marki – od Mercedesa do Vilisa.
Na samom ulazu nalazio se veliki boks domaće fabrike guma „Rekord“.
Nakon ovoga, posetioci su prešli u centralni paviljon sa čije se visine neprestano čula muzika prenošena moćnim „glasnogovornicima“ odnosno zvučnicima.
„U ovom paviljonu izlagala je pošta, monopol opštinska štedionica i nekoliko privatnih preduzeća“, piše novinar lista „Vreme“.
Posetioci koji su prisustvovali svečanom otvaranju zadržali su se na sajmištu više od sat vremena, a za to vreme, pred glavnim ulazom se sakupio veliki broj ljudi koji je nervozno očekivao otvaranje biletarnice i otvaranje sajma za građanstvo.
Tačno u jedan sat popodne otvoreno je 12 šaltera i publika je u trenutku počela da ulazi.
„U toku jučerašnjeg popodneva sajam je primio veliki broj posetilaca. Povećani broj tramvaja svaka četiri minuta donosio je sve više i više posetilaca koji su gotovo zakrčili prostor pred biletarnicama. Činovnici su jedva stizali da izdaju svima karte i overe legitimacije. Samo od dva do tri časa izdato je na biletarnicama sajma preko 1.000 ulaznica, a između pet i šest časova oko 1.500. Kada se uzme u obzir da je ovo prvi dan otvaranja sajma i da posetioci iz unutrašnjosti još ne pristižu, može se stvoriti jasna slika kolika će biti poseta sajma za ovih 10 dana“.
Prema pisanju lista „Vreme“ za broj od 13. septembra 1937. godine, sajam je prvog dana posetilo 42.800 ljudi.
Kako je pisao list „Pravda“ u broju za 22. septembar, tokom trajanja Prvog beogradskog sajma kroz Beogradsko sajmište prošlo je preko trista hiljada ljudi.
Prvi posetilac Beogradskog sajma bio trgovac iz Omoljice
“U jedan čas popodne otvoren je Beogradski sajam za širu publiku. Još mnogo ranije pred šalterima na glavnom ulazu u sajmište iskupila se velika masa posetilaca čekajući da počne izdavanje karata. Tačno u zakazano vreme otvoreno je svih dvanaest šaltera na glavnom ulazu i time je Sajam otpočeo rad“, piše list „Vreme“.
Prvu kartu za ulaz na prostor Beogradskog sajma kupio je gospodin Vasa Pandurov, trgovac iz Omoljice.
Gospodin Pandurov doputovao je u Beograd isključivo zbog posete sajmu. Njemu je bio potreban jedan „saugas motor velikog kapaciteta, te je došao u nameri da ga na sajmu kupi”.
Pored motora, on se interesovao i za mnoge druge artikle i nameravao da na sajmu napravi nekoliko „zaključnica“, odnosno ugovora.
„‘Do sada sam posećivao Ljubljanski i Zagrebački sajam’ kazao je gospodin Pandurov našem saradniku ‘ali danas tek vidim šta znači prvi Međunarodni sajam uzoraka ovde zaista čovek može da nađe sve što mu treba’”, piše u tekstu lista „Vreme“.
U okviru manifestacije koje su planirane za vreme trajanja Prvog beogradskog međunarodnog sajma uzoraka priređen je i vatromet na Kalemegdanu.
Osmišljen i realizovan kao sajamski prostor kom su mogle da pozavide i veće evropske prestonice, a sa ciljem da se pokažu ambicije i kapaciteti jedne balkanske kraljevine, te da se podstakne ekonomski razvoj, za vreme Drugog svetskog rata pretvoren je u koncentracioni logor, a nakon rata u oazu likovnih umetnika.
Danas, Staro sajmište predstavlja najznačajniji memorijalni kompleks – ne samo u Beogradu nego i na području čitave Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
