Od suficita do deficita

Neke od država koje su najbogatije naftom, u prvom redu Iran, Venecuela i Rusija, doživljavaju se kao neprijatelji aktuelnog svetskog poretka, ali njihova sposobnost da izvode diplomatske trikove ozbiljno je dovedena u pitanje nakon pada cena nafte. Na primer, Ugo Čaves suočava se s velikim teškoćama i nije više kadar da izdvaja velike svote novca za finansiranje takozvane „bolivarske revolucije“ budući da barel nafte sada košta samo 40 dolara.

Ali, pad cena nafte nije izazvao probleme samo u državama koje su nezadovoljne trenutnim svetskim poretkom, imajući u vidu činjenicu da se zalivske zemlje takođe suočavaju s ozbiljnim teškoćama, kao što je stagnacija privatnog sektora, u prvom redu banaka. Odloženo je sprovođenje u delo planova o munjevitom ekonomskom napretku i pokretanju novih privrednih grana. Ljudi s dubokim džepovima iz Abu Dabija moraće da pruže pomoć Dubaiju kojem preti opasnost od pucanja kreditnog mehura. Bliski istok i svet imaju koristi od činjenice da Iran ima sve manje kapaciteta da sponzoriše ekstremističke i terorističke pokrete u susednim državama. Na tim prostorima pad cena nafte može biti od naročitog značaja, budući da postoji mogućnost da će Iran koji ne bi bio kadar da izaziva velike nevolje pokazati veću spremnost za saradnju sa Sjedinjenim Državama, što je u skladu s planovima predsednika Baraka Obame. Činjenica da je Iran izgubio finansijsku snagu takođe je doprinela uspostavljanju veće političke sigurnosti i poboljšanju bezbednosne situacije u Iraku, a stiče se utisak da je Sirija sada spremnija za pregovore sa Zapadom. Pad cena nafte verovatno je povećao šanse da iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad ne bude ponovo izabran na tu funkciju u junu 2009. godine, kao i da će na vlast doći razumniji ljudi, što bi omogućilo da pregovori sa Zapadom budu održani u boljoj atmosferi.

Stoga, stiče se utisak da je pad cena nafte u izvesnoj meri doprineo promeni situacije na Bliskom istoku. To može probuditi novu nadu u konačno rešenje palestinskog problema, koji je Bušova administracija zapostavljala, uprkos novim tenzijama izazvanim nakon nedavnih izraelskih operacija u Gazi. Nasuprot tome, Rusija može postati još veća pretnja, budući da je za vreme vlasti Vladimira Putina nacionalizam zamenio komunizam i postao vodeća ideologija u državi. Stoga, vladari iz Kremlja igraju veliku geopolitičku igru, u želji da se vrate na pozicije stare slave. Kremlj koristi kontrolu koju ima nad prirodnim resursima da bi ostvario nekoliko ciljeva: rehabilitovanje Rusije kao političke sile, davanje još većih političkih nadležnosti aktuelnim liderima, kao i ucenjivanje i podmićivanje pripadnika vlasti u bivšim sovjetskim republikama da bi se uspostavila kontrola nad njihovim rezervama nafte i gasa. Ti različiti ciljevi nisu protivurečni i čine novi poredak koji je nastao iz neuređenog sistema. Takva praksa predstavlja primer privida demokratije, koja se temelji na uspostavljanju monopola nad prirodnim sirovinama.

Putinova geopolitička igra dostigla je vrhunac kada je izbio oružani sukob u Gruziji u avgustu 2008. godine. Demonstriranje geopolitičkog značaja Rusije i izazivanje Zapada osnažili su Putinovu popularnost u ruskoj javnosti. Ipak, iako je invazija na Gruziju bila politički i vojni uspeh, ostavila je i finansijske posledice koje niko nije predvideo, budući da je kapital nestajao, berza se suočila s velikim teškoćama, a rublja je oslabila. S obzirom na to da je konflikt izbio u trenutku globalnih finansijskih potresa njegove posledice bile su katastrofalne. Takva situacija razotkrila je ozbiljne slabosti Putinovog režima, koje se odražavaju u činjenici da biznismeni nemaju poverenje u političke zvaničnike, jer strahuju od njihovih proizvoljnih odluka. Stoga, imućni su štedeli novac u inostranstvu i vodili poslove koristeći sistem pozajmica. Takva situacija umnogome je izmenila ekonomsku situaciju u državi.

Budući da će niske cene nafte najverovatnije biti prisutne u doglednom vremenskom periodu, Putinov režim više neće biti kadar da ispuni očekivanja ruske javnosti. Dakle, ostaje pitanje na koji način će reagovati Rusija. Mora se uzeti u obzir činjenica da u Kremlju više nisu oprezne birokrate iz sovjetske ere, već avanturisti koji su spremni da preduzmu veliki rizik da bi ostvarili ciljeve. Gotovo je izvesno da će oni sve više koristiti princip arbitrarnosti. Ukoliko cene nafte ne počnu da rastu i Rusija ne doživi ekonomski oporavak, moguće je da će ta država preduzimati više vojnih akcija u inostranstvu i da će u njoj biti još više izražena represija.