Foto: Stanislav MilojkovićZelene javne nabavke su proces gde naručioci kupuju dobra, usluge i radove koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu, ali od usvajanja novog Zakona o javnim nabavkama, prema zvaničnim podacima, nijedna zelena javna nabavka nije sprovedena, rečeno je danas tokom onlajn konferencije „Zelene javne nabavke u Srbiji“.
Naručilac javne nabavke se najčešće opredeljuje na osnovu cene, čime se ograničava mogućnost da se nabavka sprovede kao „zelena“, izjavio je Vuk Božić iz Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz konstataciju da zakon ne predviđa zelene nabavke kao obavezu, ali ih, na neki način, podstiče.
Božić je kao moguće rešenje naveo uvođenje obaveznosti za zeleni kriterijum, ali postepeno, jer nema mnogo ponuđača na tržištu.
To bi uticalo na rast konkurentnosti, ocenio je Božić.
Jasminka Ranđelović iz Alternative za bezbednije hemikalije je rekla da Srbiji nedostaje Nacionalni akcioni plan za zelene javne nabavke.
U organima vlasti, kao naručiocima, ne postoji dovoljno visok nivo svesti i znanja, niti motivisanosti, uz bojazan da su zeleni proizvodi i usluge mnogo skuplji od uobičajenih, izjavila je Jasminka Ranđelović.
Prema njenim rečima, nedostatak broja ponuđača na tržištu je rezultat i niske potražnje.
Slobodan Krstović iz NALED je izneo podatak da su za građane najvažniji kriterijumi prilikom javnih nabavki kvalitet, troškovi i ekologija.
Građani imaju svest o ekologiji, ali u prvi plan stavljaju kvalitet i troškove, izjavio je Krstović.
On je rekao da, što se tiče oblasti u koje treba najviše ulagati kroz javne nabavke, građani smatraju da su to zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura i putevi i zaštita životne sredine.
Ekologija je najveći prioritet za osam odsto građana Srbije, naveo je Krstović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
