Od Vučića zavisi i protest radnika PKB-a

Prema rečima predsednika Udruženja, Milinka Miladinovića, protesti će biti nastavljeni svakodnevno ako im sutra u Ministarstvu privrede, na zakazanom sastanku ne bude ponuđeno rešenje problema, i ako ih u petak ne primi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Ukoliko nam država ne prizna pravo na akcije PKB-a koje su nam nezakonito uskraćene, od 1. marta blokiraćemo i radove na izgradnji auto puta od Surčina do Novog Beograda a ne isključujem ni da ćemo paralelno sa tim zatvoriti deo Zrenjaninskog puta, kod naselja Zbeg. Te dve saobraćajnice idu preko zemljišta za čiju kupovinu su radnici PKB-a, preko Agencije za otkup zemljišta, sedamdesetih godina odvajali od zarada, uključujući i kompletnu, do tada uobičajenu 13. platu – kaže za Danas Miladinović.

On ističe da je reč o ukupno 2.542 hektara na potesu od Novog Beograda do Surčina, koje je delom ostalo u PKB-u, a deo se vodi na Al Dahru. Neke parcele već su preimenovane iz poljoprivrednog u građevinsko čime im je znatno uvećana cena na tržištu. Oko 60 hektara sada je otkupljeno za potrebe izgradnje auto puta, obilaznice koja taj deo spaja sa saobraćajnicom „Miloš Veliki“. Država je te parcele platila 130.000 evra po hektaru, deo novca je otišao PKB-u ili onome što je od te korporacije ostalo, a deo Al Dahri, koja je svojevremeno kupila kombinat i uz njega i 17.000 hektara oranica po ceni od 4.700 evra za hektar.

– Još veći problem doći će na dnevni red kada počne izgradnja puta od Padinske Skele do Zrenjanina, gde trasa mora da ide preko zemljišta koje je sada u vlasništvu Al Dahre. Videćemo po kojoj će ceni država da otkupi te parcele – kaže predsednik Udruženja.

Podsetimo, problem je nastao 2009. godine kada je zaključkom Vlade društvena imovina PKB-a prešla na Grad Beograd, ali je pri tom obuhvaćen i deo od 15 odsto tog kapitala koji je trebalo da po Zakonu o privatizaciji pripadne radnicima. Tada je propuštena i obaveza da se ti udeli malih akcionara upišu u Centralni registar hartija od vrednosti.

– Drugi udar na imovinu radnika izvršen je krajem 2015. kada je zaključkom Vlade koji je potpisao tada premijer Aleksandar Vučić, naloženo Republičkom javnom pravobranilaštvu da ne pokreće upravne sporove protiv rešenja Ministarstva građevinarstva i infrastrukture. Tim rešenjima, suprotnim članu 72 Zakona o poljoprivrednom zemljištu, PKB je uknjižen kao vlasnik državnog zemljišta na kome je do tada imao pravo korišćenja. Taj upis trasirao je put za buduću privatizaciju, prodaju PKB-a sa 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta Al Dahri koja ne bi mogla da postane vlasnik da je to zemljište ostalo u državnom vlasništvu – kaže za Danas Saša Gemaljević, advokat koji zastupa Udruženje u sporu pred Privrednim sudom u Beogradu gde tužbom zahtevaju nadoknadu za izgubljeno pravo na akcije svoje firme.

Gemaljević napominje da je posle 5. decembra, kada je održano pretposlednje (još uvek pripremno) ročište, postupajuća sutkinja donela pravosnažno izvršno rešenje kojim dozvoljava objektivno preinačenje tužbe a odbija zahtev za uvođenje privremene mere kojom bi se zabranila dalja prodaja imovine PKB-a kako bi se sačuvala sredstva potrebna za naknadu radnicima.

– Zahtevom za preinačenje tužbe tražili smo da se utvrdi ništavnost zaključka Vlade iz 2009. iz čega se potom vuče pravo radnika na nadoknadu na ime neupisanih akcija. To znači da će zakonitost tog dokumenta oceniti veštaci. Kada će se pristupiti izvođenju dokaza ne mogu da procenim, jer se u međuvremenu promenila sutkinja a predmet je još uvek u pripremnoj fazi – kaže Gemaljević.

Inače, oko 3.000 bivših radnika, uglavnom penzionera PKB-a potražuje akcije ukupne vrednosti oko 11 miliona evra.