Odaberite ono što je odabrao ceo svet

Sajam turizma je jedna od onih manifestacija koje na mnogo načina, i to već dugi niz godina, predstavljaju zaštitni znak, zvezdu-vodilju, temeljac i zamajac celokupne poslovne aktivnosti kompanije Beogradski sajam. Onoliko koliko kao država i ekonomija vidimo značaj i ulogu turističke privrede u našem domaćem sveukupnom razvoju, koliko sami sebe shvatamo kao bitnu i poželjnu kariku, takoreći svetionik, u svetskom lancu turističkih tokova i destinacija, te koliko i sami sebe osposobljavamo i sami sebi omogućavamo da se otisnemo put svetskih meridijana, toliko, zapravo, imamo pravo da očekujemo i od svog Sajma turizma. A toliko je i sajam u mogućnosti da vrati svima nama, organizatorima, posetiocima, partnerima, kaže Danka Selić, direktorka Beogradskog sajma

Kakva su očekivanja od predstojećeg 39. Međunarodnog sajma turizma?

– Sajam turizma je tokom četiri decenije postojanja uspeo da postane merilo stvari, da nam kao državi, društvu i privredi, već na početku poslovne godine izmeri puls, proveri svojevrsno „mentalno stanje“, nagovesti mane i vrline, prave puteve i moguće stranputice, da ponudi argumente za optimizam ili pesimizam u godini koja je pred nama. Uspeo je da nam svet lakše, brže i radosnije dođe u posetu, ali da i mi isto tako odemo u taj svet, i to je ogromna civilizacijska zasluga ovog sajma. Popusti od pet do 50 odsto na usluge i aranžmane koje izlagači nude, samo su „tehnički“ deo tih zasluga.

Ukratko, kad je srpski turizam u pitanju, sajam treba da doprinese, i to će svakako učiniti, da Srbija ostvari više od 2,75 miliona dolazaka, više od 7,5 miliona noćenja i devizni priliv veći 12 odsto, koliko je registrovano tokom 2016. i u odnosu na 2015.

Koliko se očekuje izlagača i koje zemlje će biti zastupljene?

– Ove godine najavljeno je više od 1.100 izlagača iz čak 56 zemalja, počev od Grčke, Egipta, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Turske, Slovenije, Bugarske, Mađarske, Tunisa, Nemačke, pa do Indije, Rusije, Kine. Ti brojevi su okvirni, jer se neki poslovni partneri, bilo da se radi o turoperatorima, vazduhoplovnim kompanijama, klasičnim turističkim agencijama ili ekskluzivnim agentima, često pojave „ad hok“, kad sajam već počne. Treba imati u vidu da je turistička privreda ipak pomalo nepredvidiv, živ organizam.

Ove godine vredno izdvajanja je premijerno učešće Kine i Rusije, dvaju trenutno najvećih emitivnih tržišta, zemalja koje najviše turista šalju u svet. I to naročito u odnosu na Srbiju kao destinaciju. Kineske turističke potencijale predstaviće kineska Nacionalna turistička agencija sa sedištem u Budimpešti, a Ruska Federacija će se predstaviti turističkom ponudom nekih svojih regiona, koja obuhvata čak i takve „egzotične“ segmente kao što su arktički ili hodočasnički. To je retka privilegija za posetioce njihovih štandova.

Koliko je ovaj sajam, osim za obične posetioce, značajan kao mesto poslovnih susreta i sklapanja poslova?

– Jasno je da je prva asocijacija u vezi sa Sajmom turizma mogućnost da se obični posetioci na jednom mestu obaveste o novim, pogotovo onim daljim i intrigantnijim destinacijama i aranžmanima, o pogodnostima, popustima, boljim terminima i hotelima, prevozu i drugim uslugama. Međutim, iza te poznate slike, na kojoj se nalaze oni koji neposredno traže i oni koji isto tako neposredno nude turističke usluge, funkcioniše čitav jedan nevidljivi poslovni kompleks u kojem glavnu reč vode ključni turistički igrači različitih profila, predstavnici turističkog biznisa, i tzv. veliki kupci, biznis-posetioci, svojevrsni medijatori i moderatori na globalnom turističkom tržištu. Radi se o kategoriji koja je u prilici da svojim vezama, znanjima i kontaktima, subjektivno i objektivno, spaja tržišta i kreira tražnju, ali od koje se ne može uvek očekivati spontani odziv i interesovanje. Zbog toga smo mi kao kompanija još pre dve sezone odlučili da privlačenju takvih „personalizovanih“, uticajnih velikih kupaca poklonimo posebnu i sistemsku pažnju. Tako je bilo i povodom ovogodišnjeg Sajma turizma, a efekti njihovog angažmana na sajmu postaju vidljivi nešto kasnije.

Koliko se očekuje posetilaca i koliko ih je bilo na prošlogodišnjem sajmu?

– Ove godine očekujemo oko 75.000 posetilaca, prošle godine ih je bilo oko 72.000, a pretprošle oko 70.000. Ovakav sjajan trend indikator je različitih nivoa naše stvarnosti – i ekonomskog stanja i namera posetilaca, i uslova privređivanja u našoj zemlji i ovom delu sveta uopšte, i svakovrsne stabilnosti neophodne da bi se prosečan čovek upustio u planiranje budućnosti i na ovom planu.

Šta očekuje posetioce Beogradskog sajma u narednom periodu?

– Prolećna sajamska sezona proteći će u znaku naših tradicionalnih i ekskluzivnih manifestacija, koje su svaki put prvorazredni noviteti same po sebi. Posle Sajma turizma, koji u istom terminu predvodi još tri srodne, a takođe vrhunske manifestacije – Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA, Međunarodni sajam vina BEOWINE i Sajam suvenira „Posetite Srbiju“ – početkom marta sledi uvek atraktivni i provokativni Međunarodni sajam nautike, lova i ribolova, pa krajem marta fantastični Međunarodni salon automobila sa Međunarodnim sajmom motocikala „Motopassion“, pa Sajam hortikulture, Sajam građevinarstva, Sajam tehnike i tehničkih dostignuća, sve do Sajma naoružanja i vojne opreme „Partner 2017“, kojim se završava prolećni deo sajamskih izložbi. A to nije ni polovina svega u čemu će na sajmu tokom predstojećih meseci moći da se uživa. Ali, da biste sve to postigli, možda nema boljeg načina i prilike od posete Sajmu turizma. Testirajte i nas i sebe.

Dobit raste, bilo i za investicije

 „Poslovanje Beogradskog sajma je na visini odgovornosti koji ova kompanija ima i pred 80-godišnjom tradicijom i pred sajamskom branšom koju predvodi ne samo u zemlji nego i u regionu. Možemo da se pohvalimo da je završni račun za 2016. pokazao da imamo uvećanje dobiti u odnosu na prethodnu, što je za nas dobar znak da smo na pravom putu. To znači da država i društvo od našeg rada ima isključivo korist, kompanija nema dugovanja ili drugih neizmirenih obaveza ni prema državi ni prema zaposlenima, ni na koji način ne živi na račun budžeta, a uspeva čak i da servisira ogromne istorijski nasleđene fiksne troškove, pa i da dodatno pomalo investira“.