Kina prva, Rusija ni u prvih pet: Odakle pristiže najviše stranih direktnih investicija u Srbiju?

Najviše ovakvih investicija tokom 2023. godine stiglo je iz Evropske unije (EU) i to nešto manje od pola ukupnih, odnosno oko 2,2 milijarde evra. Ipak, to nije bio slučaj samo godinu dana ranije.

Tada je iz EU stiglo znatno manje stranih direktnih investicija i to za oko 800 miliona evra, jer je njihova ukupna vrednost iznosila oko 1,4 milijarde.

Međutim, pojedinačno gledano po zemljama, ubedljivo najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiju dolazi iz Kine, odakle se tokom prošle godine slilo oko 1,4 milijarde evra. Istu vrednost ovih investicija Kina je ostvarila i tokom 2022. godine.

Na drugom mestu nalazi pomalo neočekivano Holadnija, iz koje je u Srbiju tokom 2023. godine stiglo više od 738 miliona evra, dok je vrednost tih investicija samo godinu pre iznosila nešto više od 148 miliona evra. To znači da su one prošle godine porasle za čak 590 miliona.

Iza nje, sa gotovo dvostruko manje stranih direktnih investicija, našla se Velika Britanija sa uložena 383 miliona evra. Za razliku od Holandije, iz ove zemlje su investicije smanjene, jer su u 2022. godini iznosile oko 330 miliona evra.

Na četvrtom mestu našla se Austrija sa 308 miliona evra, dok je iz te zemlje godinu dana ranije stiglo značajno manje investicija, odnosno 245 miliona evra.

Nemačka, iako slovi za izuzetno važnog investitora u našoj zemlji, našla se na petom mestu sa oko 179 miliona evra i značajnim padom u odnosu na 2022. godinu. Naime, tada je iz ove zemlje u Srbiju stiglo 282 miliona evra stranih direktnih investicija.

Nakon ovih prvih pet zemalja sa najvećim ulaganjima, na šestom mestu se našla Rusija sa doprinosom od nešto više od 162 miliona evra u stranim direktnim investicijama. Ovo je značajna promena u odnosu na godinu pre, kada su strane direktne investicije iz ove zemlje iznosile čak 464 miliona evra.

Iz kojih delatnosti stiže najviše stranih direktnih investicija?

Ubedljivo najviše stranih direktnih investicija stiže iz prerađivačke industrije i to nešto manje od 1,2 milijarde evra. Od toga najviše novca u prošloj godini donela je proizvodnja proizvoda od gume i plastike i to 476 miliona evra. Na drugom mestu bila je proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, što je donelo strane direktne investicije u vrednosti od 288 miliona evra.

Druga delatnost po broju ovih investicija jeste građevinarstvo, čija je vrednost u 2023. godini iznosila 853 miliona evra.

Odmah iza građevinarstva sledi i rudarstvo sa oko 705 miliona evra.

Na četvrtom mestu našla se trgovina na veliko i trgovina na malo, kao i popravka motornih vozila i motocikala, čija je vrednost bila 396 miliona evra.

Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti našle su se na petom mestu sa 362 miliona evra.