Odluka Vlade Crne Gore da proda 56,4 odsto državnog akcijskog kapitala Instituta Simo Milošević u Igalu britansko-američkoj grupaciji IWG za nešto više od deset miliona evra, izazvala je veliko nezadovoljstvo i protivljenje najviše zaposlenih u Institutu.
Ovakvoj odluci se protive i predstavnici opozicionih političkih partija kao i odbornici Skupštine opštine Herceg Novi, koji su uputili zahtev da se obustavi dalji postupak privatizacije Instituta, to jest da se poništi tender, jer nije utvrđeno da se radi o respektabilnom ponuđaču. Sve ove
predloge Vlada Crne Gore je ignorisala. Na sednici održanoj 30. avgusta saopštila je da je prihvaćena ponuda grupacije IWG, koja se, inače, jedina prijavila na tenderu.
Osim deset miliona evra za kupovinu akcija, ponuđač to jest IWG je obavezan da realizuje minimalna investiciona ulaganja od 50 miliona evra u roku od pet godina od preuzimanja, čime će se podići kvalitet sadržaja na četiri zvezdice a Vile Galeb na pet zvezdica, saopštio je Savet za privatizaciju Vlade Crne Gore.
Za zaposlene u Institutu nema dileme da grupa IWG, koja se jedina pojavila na četvrtom tenderu za prodaju akcija u državnom vlasništvu nije respektabilan ponuđač jer ne ispunjava ni pola referenci koje su se tražile u tenderskoj dokumentaciji. Ono što njih najviše brine je što su predstavnici IWG grupacije na jedinom sastanku, krajem aprila održanom sa Izvršnim odborom sindikata, kojem je prisustvovao i Branko Vujović, predsednik tenderske komisije, saopštili da neće ispoštovati zahteve sindikata.
IO Sindikata je inače tokom tenderskog postupka formulisao sedam zahtjeva – da se poštuje i realizuje kolektivni ugovor iz 2008. godine, zatim aneks KU o privremenom odsustvu radnika, dug Instituta prema Opštini Herceg Novi, obračunska vrednost koeficijenta, koeficijenti složenosti poslova, akcije Instituta u vlasništvu sadašnjih i bivših radnika, socijalni program i standard i beneficije radnika u budućem periodu.
U razgovoru za Danas predsednik Sindikalne organizacije Instituta Igor
Sijerković kaže da sumnjaju da će budući vlasnik zadržati osnovnu delatnost Instituta, već da će se preorijentisati na turizam, spa centar. Tada bi zaposleni, naročito fizioterapeuti kojih ima 204 od ukupno 675 stalno zaposlena, ostali bez
posla a neizvesna bi bila sudbina i ostalih radnika, lekara, medicinskog osoblja i ostalih. Zaposleni u Institutu imaju bogato profesionalno iskustvo u veoma su cenjeni u svojoj struci. Prosečna starost zaposlenih je 48 godina, dok je prosečna dužina radnog staža 25 godina. Osim njih, Institut sezonski zapošljava još oko sto radnika.
– Mi generalno nismo protiv privatizacije Instituta, mada i tu ima različitih mišljenja zaposlenih, jer Institutu trebaju ulaganja u sve objekte, ali smo svakako protiv ovakve privatizacije i pod ovakvim uslovima. Sumnjamo u Savet za privatizaciju i sve privatizacije koje je vodio Branko Vujović – kaže za naš list
Sijerković i podseća da su na prethodna dva tendera ponude bile bolje za radnike jer su sadržavale socijalne programe, ali da ih je Tenderska komisija odbila.
Zaokret ka tržištu
Institut Simo Milošević postoji više od četiri decenije, a u njegovom vlasništvu je i Titova vila i dečje odeljenje. Ukupni kapaciteti Instituta su oko hiljadu ležajeva a zemljište na koje ima pravo korišćenja veličine je 240.000 kvadrata. Međutim, predstavnici sindikata kažu da će, prema njihovim saznanjima, kupac ubrzo postati i vlasnik zemljišta i dobiti građevinske dozvole za izgradnju hotela i vila za tržište. Institut posluje pozitivno, iako je prosečna popunjenost kapaciteta 34 odsto a poznato je da decenijama dolaze gosti iz Norveške od kojih se svake godine inkasira 2,4 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
