Odblokirano 400 miliona evra

Nekorišćenje dogovorenih zajmova za sobom povlači plaćanje penala, ali kako je juče najavio premijer Aleksandar Vučić, sa prvim čovekom EBRD-a Sumom Čakrabartijem postignut je sporazum oko toga na koji način će Srbija sada ova sredstva ipak uspeti da iskoristi.
„Čini se da smo pronašli sve mehanizme da ubrzamo povlačenje odobrenih sredstava“, rekao je Vučić, dodajući da je tokom sastanaka postignut dogovor i o još 600 miliona evra kredita EBRD-a za različite projekte.

Vučić nije precizirao o kojim se projektima radi, naznačivši samo da je za restrukturiranje EPS-a uzeto 200 miliona evra, a za Železnicu još toliko.

Ipak, iz baze podataka EBRD-a, može se zaključiti da je u slučaju EPS-a u pitanju kredit uzet oktobra prošle godine, namenjen jeftinijem finansiranju popravki koje su bile neophodne posle poplava iz 2014. godine, dok se u slučaju Železnica najverovatnije radi o zajmu koji je dogovoren još 2011. godine radi modernizacije železničkog Koridora X.

U vezi restrukturiranja EPS-a, u EBRD-u navode da će „sredstva iz ovog zajma biti iskorišćena za restrukturiranje i refinansiranje skupih kratkoročnih i srednjeročnih dugova EPS-a prema komercijalnim bankama“, u koje je EPS upao nakon ‘katastrofalnih poplava bez presedana u Srbiji 2014. godine“.

EPS je od banaka tada morao da hitno uzme skupe kredite kako bi izbegao dalje pogoršanje svoje novčane situacije, do koje je došlo zbog poplava.

Kako bi pomogao EPS-u da zameni skupe kredite jeftinijim, EBRD mu je ovim programom dao zajam od 200 miliona evra, uz državne garancije Srbije.

„Ovaj projekat je usmeren ka ključnom tranzicionom izazovu za Srbiju, koji se sastoji od unapređivanja operacija i komercijalizacije vertikalno integrisane kompanije, kakva je EPS. Kroz ovaj projekat, EBRD sarađuje sa vlastima i koordinira postupke sa Svetskom bankom, kako bi razvili značajan paket reformi, uključujući i efektivno restrukturiranje EPS-a, koji će postati akcionarsko društvo… Usvajanje i implementacija plana restrukturiranja i korporativnog upravljanja EPS-a je uslov za ovaj kreditni aranžman“, navode u EBRD-u.

Kada je ugovor potpisivan, u EBRD-u su verovali da će to finansiranje pomoći da EPS postane efikasniji.

„Vidimo mnogo potencijala za dalji razvoj EPS-a kao komercijalne kompanije. Veoma je važno da EPS nastavi da iplementira reforme koje je započeo pre godinu ili dve“, izjavila je Nandita Prašad, direktorka EBRD-a za struju i energiju.

Prvi čovek EBRD-a u Srbiji Danijel Berg je tada pohvalio rukovodstvo EPS-a na upravljanju situacijom nastalom posle poplava. U međuvremenu je Vlada smenila tadašnjeg generalnog direktora EPS-a Aleksandra Obradovića.

„EPS je morao da hitno reaguje na katastrofalne poplave bez presedana, koje su pogodile Srbiju. To je izuzetno jako opteretilo EPS i mi pohvaljujemo otpornost koju su kompanija i menadžment pokazali u to vreme. Ovaj kredit je, nadamo se, konačni korak koji će pomoći EPS-u da se oporavi od štete. Refinansirajuće obaveze preuzete u tom trenutku, uprava će biti u mogućnosti da krene napred sa vizijom efikasnije kompanije“, naveo je Berg.

Što se tiče zajma za Železnice, po svemu sudeći radi se od dva zajma za Koridor X, uzeta 2011. i 2010. godine. Poslednji kredit je vredan 290 miliona evra, od čega EBRD finansira 95 miliona, dok prvi zajam iznosi 250 miliona evra, od čega EBRD daje 100 miliona, što je ukupno 195 miliona evra od ove institucije, namenjenih izgradnji kapitalne železničke infrastrukture.
Uz garanciju države, Železnice su prvo uzele zajam za obnovu pruga na Koridoru X, za nabavku do 15 električnih lokomotiva i za kupovinu rezervnih delova za postojeće električne vozove. Zatim je 2011. potpisan i drugi ugovor kojim je EBRD obezbedio sredstva za rehabilitaciju i modernizaciju pruga u blizini Beograda (deonica Beograd – Rakovica – Resnik), kao i za obnovu pruge na Koridoru 10. Ovaj projekat je rađen u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, koja je obezbedila dodatno finansiranje.

Kako su naveli u EBRD-u, „ova investicija će omogućiti Železnicama Srbije da unaprede efikasnost i putnog i teretnog transporta, podižući standarde i gde je neophodno, podižući kapacitet pruga na Koridoru X“.

Očekuje se da će nakon poslednjeg sastanka sa Čakrabartijem svi ovi projekti konačno biti odblokirani. Prema Vučićevim rečima, jeftinijeg novca od EBRD-ovog nema, jer nam ova međunarodna finansijska institucija odobrava kredite na rok od 12 godina, sa počekom od pet godina i kamatom od oko jedan odsto plus euribor.

EPS: Kredit ne kasni

U Elektroprivredi Srbije za Danas kažu da oni nisu kasnili u povlačenju kredita koji su uzeli od EBRD-a. „Rok da ugovor o zajmu EBRD postane efektivan je 30. oktobar 2016. godine. Nije bilo nikakvog odlaganja povlačenja kredita već je EBRD čekao i ocenu Svetske banke o ispunjenosti plana finansijske konsolidacije EPS-a“, kažu u tom preduzeću. Kako navode, „kredit je namenjen za refinansiranje nepovoljnijih kratkoročnih i srednjoročnih zaduženja kod poslovnih banaka“.
„EPS će dobiti više vremena i resursa za sprovođenje dugoročnog programa kapitalnih investicija, koje podrazumevaju značajnu modernizaciju infrastrukture energetskog sektora Srbije. Program reformi za reorganizaciju i finansijsku konsolidaciju obuhvata mere koji će doprineti efikasnijem poslovanju i stvoriti uslove da EPS bude profitabilna i konkurentna kompanija na otvorenom tržištu“, navode u ovom preduzeću.