Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu: Protivimo se namerama da se obnovi realizacija projekta „Jadar“

Taj odbor je ukazao da ekstrakcija i prerada kritičnih mineralnih resursa dovode do teške destrukcije i zagađenja svih medijuma životne sredine (vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda, šumskih ekosistema, biološke raznovrsnosti), često sa teškim posledicama po javno zdravlje lokalnih zajednica.

Navode da Srbija ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od raka pluća i dojke, na globalnom nivou, dok svake godine umire oko 10.000 ljudi usled bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha.

„Kao jedan od najvažnijih faktora zagađenja zemljišta na Balkanu označeni su rudarenje i procesi prerade ruda. Grad Bor, u istočnoj Srbiji, označen je kao jedna od 50 ‘žrtvovanih’ zona po ovom pitanju, na svetskom nivou“, navodi se u saopštenju Odbora za zaštitu životne sredine UB.

Odbor podseća da je projekat eksploatacije litijuma i bora u Zapadnoj Srbiji započet 2002. godine, a ukinut, posle masovnih protesta širom Srbije, početkom 2022. godine.

Projekat se odnosi na gusto naseljene oblasti oko Loznice i Valjeva, što u potpunosti odudara od aktuelne svetske prakse koja je povezana sa nenaseljenim područjima (Australija, Kina, Zimbabve) ili pustinjama (Čile, Argentina).

Negativan stav o realizaciji projekta iskazan je na naučnom skupu u Srpskoj akademija nauka i umetnosti (maj 2021), kao i kroz stavove Akademije inženjerskih nauka Srbije i brojnih profesora i istraživača sa univerziteta i naučnih instituta, podseća Odbor.

Dodaju da su ukinuti su pojedini dokumenti kao osnov za realizaciju projekta: uredba o „Prostornom planu područja posebne namene“, akti o prenameni poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko za više od 300 domaćinstava Gornjeg Jadra (prema rešenju Republičkog geodetskog zavoda) i lokacijski uslovi za postrojenje za preradu minerala jadarita.

Posebno je, kažu, problematičan „Akcioni plan raseljavanja stanovništva“, koji sprovodi „Rio Sava Exploration“ i dodaju da je organizacija „Marš sa Drine“ došla do podataka da je kompanija potrošila više od 270 miliona dolara od trenutka suspenzije projekta (početkom 2022), a da je od 2002. potrošeno ukupno 518 miliona dolara.

„Dakle, u periodu od 2022. do 2024. potrošeno je više novca nego za prethodnih 19 godina, uglavnom na nematerijalne troškove vezane za promociju projekta, marketinško-reklamne usluge, subvencije lokalnom stanovništvu za nabavku poljoprivredne mehanizacije (iako rudnik direktno uništava poljoprivredu)“, navodi Odbor.

Dodaju da zastupnici „Rio Sava Explorationˮ uporno ističu da tehničku dokumentaciju pripremaju „najbolje svetske kompanije“ i da ne postoji razlog za brigu od ozbiljnih ekoloških incidenata, iako planiraju da za sobom ostave deponije sa desetinama miliona tona opasnog otpada u dolinama bujičnih reka.

„Ipak, praksa pokazuje sasvim suprotne primere: 4. avgusta 2014. pukla je brana jalovine rudnika bakra i zlata na potoku Mount Polley (centralna Britanska Kolumbija) kada je isteklo 25 miliona m3 jalovine i vode u jezero Quesnel. Kompanija „Imperial Metals“ nije kažnjena, niti optužena. Između ostalog, došlo je do izlivanja 326 tona nikla, 400 tona arsenika, 177 tona olova i 18.400 tona bakra. Ugroženi su proces vodosnabdevanja stanovništva i najvažnija staništa za mrešćenje lososa. Kada je probijena brana jalovine još jednog rudnika zlata, vlasništvo „Aurul, S.A. Baia Mare Company“ (30. januara 2000.), došlo je do isticanja 100.000 m3 materijala sa mnogo cijanida, koji je dospeo u lokalni vodotok (sliv reke Tise)“, piše u saopštenju.

Iznosi se procena da je 50 do 100 tona cijanida, preko Rumunije i Mađarske, transportovano do Srbije, što je izazvalo fatalne posledice po živi svet i vodosnabdevanje stanovništva.

Koncentracija cijanida na pojedinim deonicama rečnog toka bila je 100 puta veća od maksimalno dozvoljene količine za pijaću vodu. Oporavak akvatičnog ekosistema je trajao duže od pet godina, piše u saopštenju.

„Predstavnici „Rio Sava Explorationˮ i dalje pokušavaju da kupuju zemljište i nekretnine, najavljuju stimulativne podsticaje lokalnim zemljoradnicima za nabavku poljoprivredne mehanizacije i vrše medijsku pripremu za pokušaj obnove projekta. Ovakvo ponašanje izaziva uznemirenost stanovništva ugroženih područja, ali i velikog broja pisaca, sportista, glumaca, akademika SANU, članova

Akademije inženjerskih nauka Srbije, studenata, srednjoškolaca, sveštenika, profesora univerziteta, novinara, policajaca, značajnih ličnosti i običnih ljudi iz srpske dijaspore“, navodi Odbor.
Podsećaju da je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo veliki broj istražnih prava, uglavnom stranim, privatnim rudarskim kompanijama, te da je predmet istražnih prava 535.966 hektara, odnosno, šest odsto teritorije Srbije.

Iz univerzitetskog Odbora za zaštitu životne sredine poručuju da podržavaju rudarstvo u Srbiji samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi, a nikako glad za profitom privatnih kompanija, bilo stranih bilo domaćih, što vodi enormnom ekstraktivizmu i nepovratnom uništavanju zemljišta, velikih rezervoara kvalitetnih podzemnih voda, staništa raznolikog biodiverziteta, prostora za život ljudi i drastičnog ugrožavanja javnog zdravlja.

Ko su članovi Odbora za zaštitu životne sredine?

Odbor za zaštitu životne sredine je stručno i savetodavno telo Senata, koje Senatu i drugim organima i telima Univerziteta podnosi predloge u svrhu zaštite i unapređenja životne sredine.

Članovi ovog odbora su: prof. dr Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu (predsednik Odbora), prof. dr Dejan Filipović, Geografski fakultet, Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik IHTM, prof. dr Miomir Kostić, Elektrotehnički fakultet, prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, prof. dr Darko Nadić, Fakultet političkih nauka, prof. dr Danica Grujičić, Medicinski fakultet i Lazar Kovačević, student Mašinskog fakulteta.