Odeća, putovanje, hrana, cveće…: Ko plaća troškove venčanja?

Nekada se očekivalo da će roditelji mlade platiti većinu troškova, ali kao i mnogi drugi aspekti venčanja, promenio se i bonton u vezi s tim. Raste starost parova koji se prvi put venčavaju, a i njihovi roditelji su stariji i razmišljaju o štednji za penziju ili su već penzioneri.

To ko plaća je tema za zaista iskren razgovor para, roditelja i, ako ih ima, i drugih koji bi možda želeli da doprinesu, rekla je Lizi Post, kopredsednica Instituta Emili Post i kovoditeljka podkasta „Sjajan bonton“.

„Često su to samo roditelji, ali ne svi“, rekla je ona i upozorila: „Nikada ne pretpostavljajte da će neko doprineti vašem venčanju“.

Džov Mejer, planer venčanja i dizajner iz Njujorka, se slaže: „Tokom godina smo otkrili da se to potpuno promenilo“, rekao je on. „Teško je govoriti o novcu, ali to je jedno od najvažnijih pitanja koje parovi moraju da postave“.

Među američkim korisnicima sajta za planiranje venčanja „The Knot“ roditelji u proseku daju nešto više od polovine budžeta za venčanje, a parovi pokrivaju ostatak, rekla je urednica Sara Henlon.

Od 1998. stalno raste starost i muškaraca i žena koji prvi put stupaju u brak. Prosečna starost muškaraca koji se prvi put venčavaju bila je prošle godine 30,2 godine, po američkom Birou za popis stanovništva, a žena 28,4. Godine 1947. medijane su bile 23,7 za muškarce i 20,5 za žene.

„Pošto se parovi venčavaju kasnije u životu kada su mnogi finansijski stabilniji, odlučuju da sami plate većinu troškova, ili čak celo venčanje, ponekad prihvatajući priloge svojih porodica kao gest podrške, a ne kao dužnost“, rekla je Mika Mejer iz agencije „Beaumont Etiquette“ u Njujorku.

Ima i roditelja koji su godinama štedeli za venčanje svoje dece i žele da plate sve.

Prosečna ukupna cena venčanja i svadbenog ručka ili večere u nečijoj kući prošle godine je među američkim korisnicima „Knota“ bila 35.000 dolara. To je 5.000 dolara skuplje nego 2022, verovatno zbog inflacije i ukupnih ekonomskih prilika.

Prosečna cena venčanja i svadbenog ručka ili večere van nečije kuće, na posebnom mestu za venčanja, bila je 41.000 dolara. Uz to se pokazalo da se za venčanja za prvi brak obično daje više novca nego za neki naredni, te planeri i to uzimaju u kalkulaciju.

Mejer je rekao da venčanje može koštati mnogo više u gradovima kao što je Njujork, gde može da premaši 100.000 dolara.

Uz to mnogi mladi ljudi traže ideje za venčanje na Pinterestu, Instagramu i TikToku, rekao je on, a da „nemaju pojma koliko to košta“.

Običaji i pravila su nekada bili jasniji.

Lista plaćanja za mladinu stranu bila je dugačka, ali jasna: veridba, planiranje venčanja, pozivnice, fotografije i video-snimci, mesto održavanja, odeća neveste, cvetni aranžmani, dekor, svadbena torta, većina troškova svadbenog ručka ili večere i mnogo drugog.

Među obavezama mladoženjine strane bili su: dozvola za venčanje i honorar zvaničnika koji obavlja venčanje, kićenje cvećem svih zvanica na venčanju, troškovi probnog svadbenog ručka ili večere i, ponekad, piće za sam svadbeni ručak ili večeru.

Ali sada su svi ti troškovi otvoreno pitanje za mnoge parove iz više razloga.

Mnogi za koje Mejer kaže da sami plaćaju venčanja su istopolni parovi i oni koji neće novac roditelja jer im to donosi neželjene obaveze.

„Sami plaćaju i oni koji imaju najviše novca i najviše zahteva. Novac je moć“, rekao je on.

Mejer, stručnjak za bonton, kaže da verske i kulturne norme često diktiraju koja porodica plaća venčanje i koliko troši.

Nik Lejton iz podkasta o bontonu „Da li su te odgajali vukovi?“ (Were You Raised by Wolves?) je rekao da je sve češće da se troškovi dele i na porodice i na par koji se venčava.

„Svaka strana doprinosi onome što želi“, rekao je on. „To često znači da će svaka strana dati drugačiji iznos, što je sasvim razumno“, ali može izazvati probleme.

Kako mladenci postaju stariji, troškovi venčanja se češće sudadarju s njihovim drugim skupim željama, poput kupovine kuće.

To je krupan razlog da roditelji koji su štedeli da bi ostvarili svadbene snove svoje dece, sada češće prepuštaju potomcima da odluče na šta će potrošiti njihov novac.

Mejer upozorava i da ušteđeni novac možda neće biti dovoljan da ispuni svadbene fantazije dece, te „svima govorimo da venčanje nije vredno zaduživanja i, mada venčanje jeste neverovatna zabava, ipak ih pitamo čemu još biste se radovali u životu“.