Odgovor kompanije Rio Tinto na tekst objavljen u Danasu

Dnevni list „Danas“ objavio je 27. jula članak „Đorđević: Neki fakulteti rade za Rio Tinto, za njih je sve zeleno“  u kome su izneti brojni netačni i paušalni navode Dragane Đorđević koji se odnose na Projekat „Jadar“. Kompanija „Rio Tinto“ prinuđena je da reaguje i u potpunosti odbaci ove neosnovane navode. Ovim putem demantujemo i članak iste sadržine koji je na portalu Danasa objavljen pod nazivom „Đorđević: Poljoprivredno zemljište se može pretvoriti u rudnik, a rudnik nikada u poljoprivredno zemljište“.

Tendencioznim navodima iznetim i u naslovu članka da „neki fakulteti rade za Rio Tinto“ bez ikakvih dokaza i na neakademski način, Đorđević nastavlja da targetira uvažene članove domaće i međunarodne akademske zajednice, nanoseći, bez ikakvih osnova, direktnu štetu Beogradskom univerzitetu i Republici Srbiji.

Đorđević navodima objavljenim u članku na zlonameran način intepretira zakone Republike Srbije, insinuirajući da postoji nešto pogrešno i nezakonito u tome što je kompanija Rio Tinto angažovala domaće i međunarodne stručnjake, fakultete i druge institucije za potrebe pripreme Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“. Kompanija je Studiju nedavno objavila u formi Nacrta kako bi javnosti na naučno utemeljen način predstavila da Projekat „Jadar“ može biti realizovan bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine. Navedena izjava nastavak je kontinuiranog pogrešnog predstavljanja zakonskih odredbi Republike Srbije u javnom prostoru od strane iste osobe.

Navodeći da je „svaki rudnik direktno u suprotnosti sa poljoprivredom“, Đorđević pravi neosnovano i naučno neutemeljeno poređenje između rudnika u Boru i Majdanpeku koji su otvoreni kopovi sa potencijalnim rudnikom litijuma u Jadru koji je dizajniran kao podzemni rudnik.

S obzirom da bi „Jadar“ bio podzeman rudnik, sprovedena naučna istraživanja i studije pokazuju da će sve poljoprivredne površine iznad rudnog tela biti i dalje dostupne za obradu. Zahvaljujući sistemu za kontrolu industrijskih gasova, kao i merama za suzbijanje prašine, zaštitu vode i zemljišta, naučno je utvrđeno da će poljoprivreda u okolini kompleksa moći da se nastavi. Tome doprinosi činjenica da neće doći do osetnog sleganja zemljišta. Rezultati modelovanja pokazuju da se tek nakon nekoliko decenija rudarskih aktivnosti očekuje da se sleganje tla iznad periferne zone rudnika na površini od 780 hektara postepeno približi vrednosti od samo 10 milimetara, dok se u centralnoj rudarskoj zoni površine od oko 7 hektara očekuje sleganje do najviše 250 milimetara. Ovako malo sleganje poljoprivrednog zemljišta nastalo u dužem vremenskom periodu neće uticati na poljoprivredne aktivnosti.

Navodom da se „poljoprivredno zemljište može pretvoriti u rudnik, a rudnik nikada u poljoprivredno zemljište“, Đorđević, kao naučni radnik, negira izuzetan progres koji je savremena nauka ostvarila poslednjih decenija. Širom sveta postoje brojni uspešni primeri da su nekadašnji rudnici kroz procese remedijacije nakon završetka životnog veka uspešno transformisani i prenamenjeni u solarne elektrane, parkove prirode, zabavne parkove… U slučaju Projekta „Jadar“, budući da je reč o podzemnom rudniku, poljoprivredna proizvodnja moći će da se obavlja ne samo nakon završetka eksploatacije, već i u svim fazama njegove realizacije.  Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju medijima i stručnoj javnosti kako bi ih upoznala sa takvim primerima iz svoje prakse u cilju istinitog informisanja građana. Navodi koje Đorđević iznosi u članku posebno nisu relevantni za podzemne kopove, kao što bi to bio slučaj sa Projektom „Jadar“.

Navođenjem izolovanih slučajeva globalnih litijumskih projekata u negativnom kontekstu, Đorđević pokušava da javnost u Srbiji dovede u zabludu, ignorišiću činjenicu da se samo u zemljama Evropske unije intenzivno radi na realizaciji više od 20 litijumskih projekata i da se u zemljama kao što su Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Češka otvaranje prvih rudnika litijuma očekuje u narednim godinama, svakako do kraja ove decenije. U pitanju su rudnici litijuma iz čvrstih stena, koji su po tehnologiji uporedivi sa Projektom „Jadar“. Otvaranje prvog rudnika litijuma u Austriji i to u naseljenoj zoni austrijskih Alpa  koja pripada području Natura 2000, očekuje se do 2026. godine. O tome Đorđević nikada ne govori javno, bar ne na osnovu činjenica. Ovo direktno negira i navode rada koji se citira u članku u delu u kome se kaže da se „rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine…“

Kompanija Rio Tinto će u narednim danima detaljno analizirati rad na koji se  Đorđević poziva u članku, o čemu će detaljno obavestiti domaću i međunarodnu  javnost.

Kompanija Rio Tinto podržava stručnu debatu zasnovano na naučno utvrđenim činjenicama. Širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi shvatamo ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije.