Slovački parlament je u utorak uveče glasao protiv proširenja Evropskog fonda za finansijsku stabilizaciju (EFSF), ali je u sredu na evropskim berzama evro nastavio da raste, pa je juče dostigao najveću vrednost prema dolaru za poslednje četiri nedelje. Slovački slučaj će pokazati kako visoku političku cenu mora da plati Evropa ili bar njen dobar deo, a rast evra da ulagači polažu ozbiljne nade u vremenski plan za rešavanje evropske dužničke krize, koji su prošlog vikenda utvrdili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Kako je po slovačkom zakonu moguće dvaput glasati o međunarodnim ugovorima, očekuje se da će Evropski fond za finansijsku stabilnost proći kroz slovački parlament već ove nedelje, što se za vladu slovačke premijerke Ivete Radičeve ne može reći. Na zahtev opozicije pitanje poverenja toj vladi vezano je za uspeh glasanja o proširenju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost, pa je vlada Radičeve, dakle, pala. Pregovori o novom terminu za glasanje su u toku.
Uporedo sa evrom, porasla je juče i cena nafte i popela se na nivo najviši u poslednje dve nedelje, dok je cena zlata nastavila da raste. Nada u razrešenje evropske dužničke krize uzrok je pada i profitne stope na državne obveznice, sem grčkih. Bankrot Grčke kao verovatan ocenio je još jedan važan evropski funkcioner – guverner Bundesbanke Jens Vajdman.
Mada većina berzanskih analitičara smatra da su se berze prepustile ipak prevelikom optimizmu, ima nekoliko ekonomskih činjenica na koje bi se taj optimizam koliko-toliko mogao osloniti. Najpre, recesiona histerija je oslabila po prirodi stvari. Drugo, MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija su odlučile da ipak odobre sledeću tranšu pomoći Grčkoj. Treće, i odlučnost sa kojom su Belgija, Francuska i Luksemburg rešile problem Deksija banke svedoči o tome da će prinudna dokapitalizacija evropskog bankarskog sektora biti ovako ili onako sprovedena. Četvrto, industrijska proizvodnja u Italiji i Francuskoj porasla je u avgustu iznad svakih očekivanja, a tržište se i za slamku hvata. Četvrto, očekuje se da na snagu stupi odluka američke centralne banke da kratkoročne obveznice u vrednosti od 400 milijardi evra prevede u dugoročno potraživanje čime će dati poleta kreditnoj, a time i privrednoj aktivnosti.
Analitičari i mediji nastavili su da računaju na koliku bi se sumu kredita mogle rastegnuti garancije iz Evropskog fonda za finansijsku stabilizaciju. Poslednja cifra sa kojom se operiše je 1691 milijarda evra, u šta je uračunata i pomoć iz prvog paketa za Grčku, Irsku i Portugaliju.
Preko očekivanja?
Indeks akcija 50 najvećih evropskih kompanija Eurostoxx-50 juče je porasto za 2,5 odsto. To se, pored ostalog, ima zahvalit i neočekivano dobrim podacima o rastu industrijske proizvodnje o evro-zoni. U odnosu na isti mesec prošle godine, industrijska proizvodnja u avgustu je porasla za 5,3 odsto, a u odnosu na prethodni mesec za 1,2 odsto. Ekonomisti su predviđali rast od 2,1 odsto na godišnjem nivou i pad od 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec. E. R.
Bez dividendi i bonusa
Brisel – Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso pozvao je juče evropske banke da se hitno dokapitalizuju kako dužnička kriza, koja je već postala sistemska bolest, ne bi postala epidemija. Prema predlogu Barosa, bankama koje odbiju dokapitalizaciju trebalo bi zabraniti da svojim akcionarima dele dividende, a menadžmentu bonuse. Evropski mediji tvrde, pozivajući se na kancelariju predsednika EK, da se Baroso zalaže za podizanje kapitalne adekvatnosti na 9 odsto. Prema sadašnjim računicama, do kapitalne adekvatnosti od sadašnjih 7 odsto, evropske bake bi trebalo da se dokapitalizuju sumom između 100 milijardi i 200 milijardi evra. Francuski mediji podsećaju da su tri ključne francuske banke – Kredi agrikol, BNP Pariba i Sosijete ženeral – već objavile da će do početka 2013. godine svoju kapitalnu adekvatnost podići na 9 odsto. E. R.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
