Odjeci finansijske krize u SAD

Divljan: Tržište osiguranja u Srbiji nije ugroženo

Beograd – Predsednik Udruženja osiguravača Srbije i generalni direktor Delta Đenerali osiguranja, Nebojša Divljan ocenio je juče da kriza koju je u svetu izazvao pad vrednosti najveće osiguravajuće kompanijom AIG neće ugroziti srpsko tržište osiguranja. „Deo osiguravajućeg biznisa u Srbiji neće mnogo trpeti, naprotiv, očekujem rast srpskog tržišta od 20 odsto u ovoj godini. Dešavanje sa amerikkom kompanijom AIG više će uticati na tržište hartija od vrednosti u Srbiji. Činjenica je da se ljuljanje AIG održava na tržište hartija od vrednost u Americi, a kretanje berzanskih inedeksa u Srbiji u velikoj meri povezano je sa kretanjem na krupnim tržištima. Pad vrednosti akcija na Beogradskoj berzi uglavnom na tri velike osiguravajuće kompanije na srpskom tržistu koje imaju portfelje hartija od vrednosti. Uprkos tome, srpsko tržište ipak ima perspektivu razvoja i Delta Đenerali osiguranje nije uspaničeno time što akcije drastično padaju“, naglašava Divljan. Najveća svetska osiguravajuća kuća AIG, koja je upala u probleme zato što je osiguravala rizične dužničke hartije od vrednosti, dobila je u avgustu dozvolu za osnivanje kompanije za životno osiguranje u Srbiji, AIG lajf.

Krneta: Berza izložena psihološkom dejstvu

Potresi na svetskom finansijskom tržištu negativno će uticati i na srpsko tržište kapitala. Ali, treba naglasiti da Srbija nije bila deo sveta koji je participirao u rastu globalnog finansijskog tržišta i stoga razmere te krize mogu biti izbegnute. Osim toga, poslovne veze naših kompanija sa finansijskim firmama svetskog glasa koje su bankrotirale ili su povezane sa hipotekarnom krizom male su ili nikakve. A kad je rečo povlačenju investitora sa Beogradske berze, neki to čine pod psihološkim uticajem događaja na svetskim berzama, a neki bez vidljivog racionalnog opravdanja. Efekat takvih kretanja na kratak rok je negativan, naročito imajući u vidu opšte karakteristike srpskog tržišta, poput malog broja listiranih kompanija, skromnog asortimana hartija, zakonskih ograničenja – smatra direktor poslovnih operacija Berze Siniša Krneta.

Bez panike u Nemačkoj

Berlin – Vodeći predstavnici nemačke privrede i savezne vlade ocenili su da u Nemačkoj nema razloga za paniku, uprkos tome što je SAD pogodila najteža finansijska kriza u poslednjih nekoliko decenija. Generalni sekretar Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) Martin Vansleben ocenio je da je „uz svu zabrinutost panika nepotrebna“, jer „u Nemačkoj ne postoje problemi u finansiranju većih razmera“. Za nemačke firme je, međutim, kako je naglasio, nepovoljno to što finansijska kriza u SAD negativno utiče na konjunkturu i to i u zapadnoj Evropi. Nemački ministar finansija Per Štajnbruk smatra da „za iracionalne rekacije nema mesta“, jer je „nemački bankarski sektpor relativno stabilan u poređenju sa onim što se sada događa u SAD“. Pored toga, ulaganja i potraživanja nemačkih banaka i osiguravajućih društava prema američkim finansijskim institucijama koje su zapale u krizu ili su propale „uglavnom saglediva“.

Sud zaštitio imovinu Liman bradersa od kreditora

Njujork – Sud u Njujorku dao je holdingu Liman braders status koji obezbeđuje zaštitu njegove imovine od kreditora tokom stečajnog postupka. Rečje o uobičajenom statusu u američkom stečajnom zakonodavstvu ali je sudija Džejms Pek želeo da ga posebno istakne u slučaju Limana. U Njujorku je saopšteno i da je britanski Berkliz odlučio da preuzme Limanov severonoamerički biznis u sektoru investicionog bankrastva i tržištu kapitala za 250 miliona dolara u gotovini. Liman braders holding u ponedeljak je zatražio zaštitu od bankrotstva pošto nije uspeo da nađe svežkapital koji bi ga izvukao iz problema nastalih zbog krize na američkom kreditnom tržištu. Britanska banka kupiće, kako je objavljeno, i Limanovo sedište u Njujorku, kao i dva centra u Nju Džerziju za 1,5 milijardi dolara.