foto (BETAPHOTO/KANCELARIJA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA VLADE SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIĆ)Da li je čaša polu-puna ili polu-prazna? Na ovu dilemu mogli bi se svesti utisci sa proteklog 30. po redu Kopaonik biznis foruma.
Ko je slušao samo ministre i druge državne funkcionere mogao je steći utisak da je, iako je kriza od pandemije, preko energetske do krize izazvane ratom u Ukrajini najveća u istoriji, naša ekonomija sve prepreke prebrodila uspešno, da je lider u regionu, pa i šire i da nas čekaju dobra vremena.
Ministar finansija Siniša Mali i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, mnogo su se osvrtali na to kako je bilo pre deset ili 12 godina, a kako je sada sve mnogo bolje.
S druge strane, imali smo i neke stručnjake, recimo predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića ili bivšeg ministra finansija Dušana Vujovića koji su primetili da iako je veliki deo inflacije uvoznog karaktera, ipak je bar trećina domaćeg porekla čemu svedoči i bazna inflacija od 10 odsto.
Guvernerka Tabaković je insistirala da je dve trećine naše inflacije uvezeno, da tzv. helikopterski novac tokom pandemije nije uticao na našu, domaću inflaciju.
Prema njenim rečima, inflacija će se do kraja godine prepoloviti u odnosu na inflaciju s početka godine.
Takođe, tema nad temama je najveći ekonomski problem prošle godine, energetski sektor. EPS i Srbijagas će prema proceni Fiskalnog saveta ukupno tokom energetske krize koštati budžet 3,5 milijarde evra.
Pavle Petrović nazvao je odlaganje poskupljenja energenata „lošom ekonomskom politikom“.
Za ozdravljenje EPS-a, ocenio je Petrović, neophodne su investicije u oporavak proizvodnje i u nove rudnike.
– U dužem roku EPS mora snažno da investira i u energetsku tranziciju. Neophodne su ogromne investicije, više od 10 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina – naveo je on.
S druge strane, privrednici su pozdravili odluku Vlade da tokom prošle godine na sebe preuzme teret rasta cena struje i gasa.
Ipak, s obzirom na to da je Srbija krajem prošle godine sklopila stend baj aranžman sa MMF-om, takvoj politici je po svoj prilici kraj.
Novi šef misije Fonda u Srbiji Donal Mekgetigan istakao da će cene energije morati da rastu.
„Nije dobro vreme da se odlažu poskupljenja“, poručio je on dodajući da će u energetskom sektoru morati da se naprave „suštinske promene“.
Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, već je i najavio da će do kraja godine gas morati da poskupi bar jednom, a možda i dva puta.
O reformi javnih preduzeća, posebno energetskih govorili su i ministarka energetike Dubravka Đedović i ministar finansija Siniša Mali i premijerka Ana Brnabić.
Izvesno je da će EPS postati akcionarsko društvo, ali u dalje detalje o reorganizaciji ovog gigantskog preduzeća ključnog za energetsku sigurnost, nisu ulazili.
Ipak, dobili smo uveravanja da energenata za sledeću sezonu neće faliti.
Ministar finansija Mali rekao je da je prosečna plata u decembru dostigla 718 evra, da država ostaje pri planu Srbija 2025. prema kom će prosečna plata u decembru 2025. biti 1.000 evra, a prosečna penzija 430 do 450 evra.
Mali je poručio da idemo da stignemo mađarsku platu (koja je bila 980 evra), a onda „jednu po jednu članicu EU“.
Ipak, na ovom putu biće i prepreka. Tako je predstavnik MMF-a ukazao na „potrebu ograničenja fiskalnog deficita, kao i ograničavanje rasta plata i penzija“.
S obzirom na to da je Srbija mala, otvorena privreda koja u velikoj meri zavisi od spoljne trgovine i posebno stranih direktnih investicija, naša ekonomska budućnost zavisiće od toga šta se dešava u svetu, apre svega u EU, našem najvećem ekonomskom partneru.
A Evropsku uniju je Indermit Gil, glavni ekonomista i viši potpredsednik Svetske banke, nazvao najslabijom karikom u svetskoj ekonomiji.
On je najavio tešku ekonomsku godinu.
„I ako ne bude recesije, rast globalne ekonomije biće treći najmanji od 1990. godine. A ni sledeće godine neće biti mnogo bolje“, poručio je Gil.
On je pohvalio to što je Srbija tokom pandemije uspela da održi makroekonomsku stabilnost, ali je ukazao i da je sada vreme za privredni rast.
Na bazi iskustava zemalja koje su ostvarile snažan ekonomski rast 1990-ih godina Gil je izvukao četiri ključna uslova za dinamičan rast.
Makroekonomsku stabilnost koja je neophodan uslov, a što znači balansirane budžete i niske dugove.
Drugi faktor je shvatanje da privatni sektor vodi ekonomiju, a ne vlada.
„Važne su privatne investicije, a to znači da se ne povećavaju poreske stope, već samo poreski obuhvat. Takođe, kod izbora javnih investicija prioritet imaju one koje podržavaju privatni sektor“, poručio je on.
Kada se to sve uradi, dolaze strane investicije i dolazi do rasta ponude. Kod tih zemalja prvo raste ponuda, pa tek onda tražnja, tako da proizvedenu robu moraju negde prodati i zbog toga je u ovom periodu došlo do ogromnog rasta međunarodne trgovine.
Četvrti faktor napretka zemalja u razvoju bila je bolja socijalna zaštita i bolja pomoć ugroženima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
