Šib: Odliv mozgova ne može se zaustaviti preko noći

Ovde sam godinu i po dana. Kad sam prvi put došao, bio sam pozitivno iznenađen zbog mnogih veza između naših zemalja u svim mogućim oblastima, ne samo u oblasti politike, ekonomije i kulture, već i zbog međuljudskih odnosa. U Nemačkoj živi 400.000 građana srpskog porekla – kaže u razgovoru za Danas ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Šib, koji je tokom diplomatske karijere bio angažovan u predstavništvu Nemačke pri UN u NJujorku, predstavništvu Nemačke pri EU u Briselu kao i u ambasadi u Ujedinjenom Kraljevstvu, kaže da ga je iznenadilo i to što „zapravo ne znamo puno jedni o drugima“:

– Percepcija Srbije u Nemačkoj je još uvek pod utiskom događaja iz devedesetih godina prošlog veka. Verujem i da u Srbiji još postoji drugačija percepcija o životu u Nemačkoj. Kao ambasador sam rešio da to menjam, da se dodatno osnaži međuljudska razmena i prodube kontakti.

* Zašto je takva percepcija – s jedne strane devedesete, s druge lepe reči nemačkih zvaničnika o vlasti u Srbiji?

– Manje mislim na politiku i zvaničnike, više na javnost i ljude u Nemačkoj. Reputacija i imidž Srbije u nemačkoj javnosti je još pod utiskom devedesetih. Čini nam se da nedostaje nekoliko godina u toj percepciji. Ne živimo više u devedesetim, mnogo toga se desilo u međuvremenu, ali u Nemačkoj to ne ide u korak. Zbog toga savremena Srbija treba snažnije da se predstavi, da bude prisutnija u Nemačkoj, ne samo preko zvaničnih predstavnika, već preko umetnika, predstavnika civilnog društva, novinara…

* Da li će od dobrih odnosa Srbije i Nemačke najviše razloga za zadovoljstvo, sa srpske strane, imati ljudi koji će dobiti priliku da odu u Nemačku na osnovu Zakona o doseljavanju stručne radne snage koji stupa na snagu 1. marta? S tim u vezi, da li je depopulacija kakva se, uostalom, dešava i u drugim zemljama regiona uključujući države članice EU, neminovnost?

– Nemačkoj treba kvalifikovana radna snaga. Cilj ovog zakona jeste da olakša useljavanje u Nemačku stranih državljana sa diplomom o završenom stručnom obrazovanju. Zakon se odnosi na ljude iz svih zemalja sveta. Za region Zapadnog Balkana, dakle i za Srbiju, već postoji regulativa kojom se i državljanima tih zemalja, a koji nemaju diplomu o stručnom obrazovanju, omogućava da se zaposle u Nemačkoj. Prema tome, što se tiče Srbije, ne očekujemo velike promene nakon što Zakon stupi na snagu. Odnosno, ne računamo sa znatnim povećanjem broja onih koji žele da rade u Nemačkoj.

* U Srbiji se, međutim, stiče utisak da će zbog siromaštva i besperspektivnosti sve više ljudi odlaziti, ne samo u Nemačku.

– Nema sumnje da je to ogroman izazov. Međutim, činjenica jeste da se tzv. odliv mozgova ne može zaustaviti preko noći. Po mom uverenju, vlada je prepoznala da se građanima mora otvoriti perspektiva – a tu se svakako ne radi samo o ekonomskim impulsima, već o ukupnoj perspektivi u budućnosti. To je veliki zadatak za politiku i izazov za političke zvaničnike. U to spada otvaranje radnih mesta, investiranje u obrazovni sistem i stvaranje mesta za stručno obrazovanje, olakšavanje osnivanja novih privrednih objekata, pružanje podrške za mala i srednja preduzeća i startapove, digitalizacija, ali i stvaranje povoljnog društvenog okruženja… Mi ćemo to svim snagama podržati – ohrabrujemo pre svega nemačke kompanije da investiraju ovde, ali podrška je i razvojna pomoć preko organizacija GiZ i KEW koje pomažu otvaranje radnih mesta i zapošljavanje mladih. U ovom kontekstu je veoma važna evropska perspektiva koju ova zemlja ima i koja ljudima daje razlog ostanu ovde.

* Kako vidite situaciju u regionu: u vezi s protestima u Crnoj Gori i političkim trzavicama u BiH Srbija ističe svoju ulogu stabilizujućeg faktora, ali biva i prozivana, pa i sa zvaničnih mesta, da radi upravo suprotno.

– Smatramo da Srbija kao najveća zemlja u regionu ima posebnu odgovornost za stabilnost. Zabrinjavaju tenzije u odnosima sa Crnom Gorom i secesionističke izjave koje stižu iz BiH vezane za Republiku Srpsku. Možemo samo iznova da apelujemo na odgovorne da uđu u dijalog i da mirnim putem reše probleme. Sve zemlje na Zapadnom Balkanu imaju evropsku perspektivu, što znači da mogu postati članice EU ukoliko ispune uslove. Regionalna saradnja je deo procesa pristupanja EU. Pri tom pre svega mislim na Berlinski proces. Tenzije i razmirice skreću fokus sa sprovođenja važnih reformi koje su opet presudne za proces evropskih integracija. Zato je važna saradnja, kao i pomirenje, u regionu koji je još uvek trusno tlo sa teškom istorijom – i zato postoje formati, kao što je Berlinski proces, kojim se unapređuje regionalna saradnja.

* Srpski zvaničnici su na indirektan način sugerisali da je Nemačka „velika sila“ koja je predložila Prištini da Srbiji uvede carine od 100 odsto. O Nemačkoj kao podstrekaču je pisala i štampa u Srbiji. Vaš komentar?

– Moram sasvim nedvosmisleno reći da to poričem. Nemačka je od početka tražila i nadalje traži, i to sa najvišeg nivoa, da se te takse ukinu. One su u suprotnosti sa preporukama CEFTA i sprečavaju dijalog Srbije i Kosova. Sa nemačke tačke gledišta je odlučujuće da se ponovo pokrene dijalog o normalizaciji – uslov za to je ukidanje taksi što pre. Prema tome, smatram da je najnovija Kurtijeva najava na tu temu, u načelu, pozitivan prvi signal koji ide u dobrom pravcu. Obe strane treba da se suzdrže od svega što provocira. Zato smo uvek naglašavali da od Srbije očekujemo okončanje tzv. kampanje lobiranja za povlačenje priznanja. Samo na taj način može se obnoviti dijalog u kojem Evropska unija treba da bude na mestu vozača. Najverovatnije u martu biće imenovan specijalni izaslanik EU. NJegov zadatak će biti da maksimalno pruža podršku dijalogu između Srbije i Kosova koji treba da dovede do sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma koji će obema zemljama omogućiti pristupanje Evropskoj uniji. Pozdravljamo sve što može pomoći da se pripremi teren za obnovu dijaloga, dakle i najnovije aktivnosti SAD. Na kraju krajeva, radi se o tome da se postigne konkretan napredak za građane. Osnov za to su ekonomske inicijative. Povodom izjava u medijima šta sve Nemačka traži: traži najpre ukidanje taksi, a potom obnovu dijaloga koji će dovesti do pravno obavezujućeg sporazuma.

* Šta će biti prioriteti nemačkog predsedavanja EU? Da li bi nova metodologija proširenja mogla da prepreči put Srbije ka članstvu – ili da ga Srbija sama sebi prepreči – s obzirom na predloge da nema pristupanja bez slobode medija i nezavisnih institucija u zemlji koja teži članstvu?

– Moto nemačkog predsedništva u drugoj polovini godine biće snažna, suverena i solidarna Evropa. Kao što je poznato, trenutno predsedava Hrvatska. Očekujemo veliki napredak za region sa samita EU koji će se održati u Zagrebu. Nemačka će u dato vreme objaviti svoj program. EU se suočava sa brojnim izazovima. Želimo, pored ostalog, da glas Evrope na međunarodnom nivou bude snažniji i da Evropska unija pritom govori jednim glasom. Jedan od ključnih projekata tokom nemačkog predsedavanja u tom smislu biće samit Kine i EU. Tema proširenja će takođe biti važna. Veoma se nadamo otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom koliko u martu, kao i tome da će to pitanje biti rešeno još pre preuzimanja nemačkog predsedavanja.

Reakcije na predlog nove metodologije među zemljama članicama su, u načelu, bile pozitivne. Verujemo da će nova metodologija poboljšati političko upravljanje procesom proširenja. Vrlo cenimo i to što se i novom metodologijom vladavina prava stavlja u fokus. Dakle, reforme u toj oblasti, a tu se ima na umu: nezavisnost sudstva, sloboda medija i borba protiv korupcije, odlučujuće su za ukupnu brzinu pristupnih pregovora zemlje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Na kraju, za ovo nije toliko važna metodologija. Srbija sama odlučuje hoće li nastaviti sa starom metodologijom ili će prihvatiti novu.

Desni ekstremizam nije potcenjen

* Da li nedavni napadi u Hanuu u kojima je ubijeno devet osoba govore da je problem desnog ekstremizma u Nemačkoj potcenjen?

– Ne mogu reći da je potcenjen – citirao bih nemačkog ministra unutrašnjih poslova i nemačku ministarku pravde koji su zajedno izjavili da je desni ekstremizam trenutno najveća pretnja sa kojom se Nemačka mora suočiti. Dakle, izuzetno smo zabrinuti i problem se uzima izuzetno ozbiljno, a to dokazuje i to što je 19. februara usvojen sveobuhvatan zakon koji određuje mere za borbu protiv desnog ekstremizma i zločina iz mržnje. Protiv mržnje koja se širi preko interneta se moramo boriti svim sredstvima pravne države, kako je kazala i savezna kancelarka.

Dorćol i Crnjanski

Ambasador Šib kaže da ga raduje što sve više nemačkih turista, posebno mladih, posećuje Beograd, koji opisuje kao živahan grad.

– Često smo za vikend na Dorćolu i vidim da ima sve više novih zanimljivih zgrada, kafića i restorana. Utisak je da je Beograd doslovno višeslojan grad. Treba dosta vremena da se ti slojevi otkriju. Takođe otkrivam srpsku književnost, jugoslovenske klasike, ne samo Andrića, već i Miloša Crnjanskog. Nedavno sam kupio „Itaku“ i „Dnevnik o Čarnojeviću“ na nemačkom. Nažalost, imam premalo vremena da čitam, ali takođe su mi zanimljivi savremeni pisci Dragan Velikić i David Albahari, koji su prevođeni na nemački.