Zakon o stečaju, uvodeći mogućnost da se u tu proceduru uđe automatski ukoliko je preduzeće ili neko drugo pravno lice u neprekidnoj blokadi dužoj od godinu dana, trebalo je pre tri godine da omogući „veliko spremanje“ u srpskom poslovnom ambijentu.
Sa spiskova aktivnih očekivalo se da će biti skinute firme koje postoje samo na papiru ili su formirane kao fantomske, za jednokratnu upotrebu ili za neke poslove koji se ni u kom slučaju nisu realizovali preko računa. Ipak, odlukom Ustavnog suda iz jula prošle godine taj proces je proglašen neustavnim i sve započete procedure su zaustavljene.
Prema podacima Agencije za privredne registre, od početka primene odredbi novog Zakona koje se odnose na automatski stečaj, a na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja pre objavljivanja odluke Ustavnog suda, iz Registra privrednih subjekata po službenoj dužnosti obrisana su ukupno 16.572 privredna društva. U APR-u kažu i da je broj pravosnažnih sudskih rešenja o sprovedenom automatskom stečaju bio veći, čak 16.704, ali da je kod određenih firmi došlo i do promene statusa. Naime, 272 preduzeća vraćena su u aktivno stanje, jedno je umesto automatskog stečaja završilo u likvidaciji a 17 je postupak nastavilo kao redovan stečaj. „Ne možemo tvrditi da su svi ovi promenjeni statusi posledica odluke Ustavnog suda, jer su kod pojedinih privrednih društava sudovi, na primer, nakon pokrenutog automatskog stečaja, proglasili redovni stečaj“, napominju u APR-u.
Jedna od nepoznanica ove priče je i vrednost imovine preduzeća brisanih iz registra koja je, po okončanju postupka, preneta na Republiku Srbiju.
– Tačno je da nema preciznih podataka o imovini jer je veliki broj preduzeća, naročito onih koja su u prvom naletu prosleđena sudovima, dugo bio u blokadi, neka od njih i po dve decenije i praktično se radi o firmama bez ikakvog poslovanja i papira. U takvim situacijama ni sudovi ni stečajni upravnici nisu imali obavezu da nam dostave podatke o imovini a veliki broj firmi je nije ni imao. Stečajna procedura je kod njih, po isteku predstečajnog postupka, okončavana za nekoliko dana i sudovi su zaključivali postupak a APR je na osnovu toga brisao firmu sa evidencije – komentariše za Danas Siniša Kukić, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika i dodaje da kod firmi koje su imale imovinu stečaj nije zaključivan tako brzo, jer su one većinom prelazile u redovan postupak koji kod nekih još uvek traje.
Da nema podataka o imovini koja je prešla u vlasništvo države iz automatskog stečaja potvrđuje i direktor Direkcije za imovinu Jovan Vorkapić koju ukazuje i da odgovornost za to leži u zakonskim rešenjima koja regulišu taj postupak. On ističe da je Direkciji do sada stiglo 4.070 rešenja o tzv. automatskom stečaju, kao i da je, po propisanoj proceduri, lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika, upućeno isto toliko dopisa sa zahtevom da se identifikuje imovina tih firmi.
– Obaveštenja je dostavilo deset gradova i 30 opština za ukupno 710 stečajnih dužnika, a najčešći odgovor bio je da ne poseduju nikakvu imovinu ili, ukoliko imaju objekte, zemljište ili pokretne stvari, njihova vrednost nije utvrđivana – kaže Vorkapić.
On dodaje da su sa lokalnim samoupravama zaključeni ugovori o čuvanju i privremenom korišćenju te imovine, s tim što će troškove nastale u vezi sa tim nadoknaditi krajnji korisnik ili će se naplatiti iz sredstava ostvarenih prodajom. Ali, prodaje imovine još nije bilo a dalje postupanje još uvek „u postupku rešavanja“.
– To je prilično komplikovano pitanje, jer rešenja privrednih sudova, kojima je otvoren i istovremeno zatvoren stečajni postupak, sadrže samo tačku u kojoj se navodi da imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, bez identifikacije te imovine po bilo kom osnovu – kaže Vorkapić.
Naime, problem se javlja kada imovina koja kroz sudski postupak nije identifikovana, treba da se upiše u javne knjige kao vlasništvo države.
– U saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom i Republičkim javnim pravobranilaštvom, ovo pitanje bi trebalo da se reši tako što će osnov za upis prava Republike Srbije na toj imovini biti rešenje stečajnog suda i komisijski zapisnik jedinice lokalne samouprave. To bi omogućilo dalje postupanje sa stvarima iz stečajnog postupka, ali od Republičkog geodetskog zavoda se i dalje očekuje saglasnost za to, tako da konačan dogovor nije postignut – ističe naš sagovornik i dodaje da je dodatni problem to što se među objektima iz stečajnih postupaka nalazi i veliki broj bespravno podignutih gde potrebno da se završi i procedura legalizacije.
Na sve te dileme dodato je i pitanje kako dalje postupati sa imovinom koja je u vlasništvo države prešla pre nego što je Ustavni sud objavio svoju odluku.
– Od Ministarstva finansija i privrede, kao predlagača Zakona o stečaju, zatražen je stav, kao i od Republičkog javnog pravobranilaštva, kao zaštitnika imovinskih interesa Republike Srbije i Ustavnog suda. Ali, tražena mišljenja nisu dostavljena i Direkcija je zauzela stav da bi trebalo nastaviti sa primenom odredaba uredbe za sve stečajne dužnike, čija su rešenja pravosnažno okončana pre 25. jula 2012. godine i za koja, nakon isteka navedenog roka, nisu pokrenuti pojedinačni postupci za stavljanje van snage rešenja o tzv. automatskom stečaju – ističe Vorkapić.
Prema rečima našeg sagovornika Direkcija je dobila obaveštenja da su u nekim slučajevima podneti zahtevi za izmenu rešenja donetih u skraćenom stečajnom postupku, kao i da su u tim predmetima raskinuti ugovori sa lokalnim samoupravama o čuvanju imovine. Direkcija nema saznanja o daljoj sudbini te imovine, kaže on i zaključuje da bi efekat postupanja i raspolaganja imovinom iz stečaja tek trebalo očekivati ali nakon rešavanja spornih pitanja.
Pohvale stranih investitora
– Zakon kojim je pre dve godine ustanovljen automatski stečaj, upravo je zbog te mogućnosti dobijao brojne pohvale stranih stručnjaka i investitora. Oni koji su sarađivali sa srpskim firmama, suočavali su se i sa „fantomima“ a tvrdili su i da je pročišćavanje privrednog sistema neophodno za sigurnost u poslovanju – kaže za Danas Siniša Kukić, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. On najavljuje da će u septembru biti održano stručno savetovanje na tu temu, „mada još nema naznaka da će se kroz izmene najmanje dva zakona – o stečaju i o privrednim društvima – pronaći pravna forma koja bi omogućila da se ideja o automatskom stečaju usaglasi sa domaćom regulativom“.
U blokadi više od 46.800 dužnika
Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju jula u blokadi je bio 46.871 dužnik, od čega je 20.709 pravnih lica i 26.162 preduzetnika. Među pravnim licima su preduzeća različitih oblika organizovanja, od akcionarskih društava, društva sa ograničenom odgovornošću, komanditnih društava do zadruga i javnih preduzeća. U blokadi koja traje duže od godinu dana evidentirano je 12.696 pravnih lica. Do odluke Ustavnog suda, iz NBS je privrednim sudovima dostavljeno 34.710 obaveštenja o firmama koja su prema do tad važećim odredbama zakona ispunjavala uslove za automatski stečaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
