Foto: Slobodan MiljevićPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na promociji restilizovanog modela „fijat 500L“, održanoj u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, da proizvodnja novog modela nije ugovorna obaveza Fijata.
„Razgovarao sam već o tome sa Alfredom Altavilom, ali ne smem ništa javno da kažem. U oktobru ću se ponovo videti sa Altavilom, kad ćemo razgovarati o budućnosti kompanije FC Srbija“, rekao je Vučić naglašavajući pritom da je uveren da će ugovor države Srbije i Fijata o formiranju zajedničke kompanije (ističe krajem 2018. godine) za proizvodnju automobila u Kragujevcu, biti obnovljen. Poznavaoci ove problematike svesni su činjenice da proizvodnja još jednog modela automobila u Kragujevcu nije ugovorna obaveza Fijata, preciznije Fijat-Krajsler grupacije, pošto je italijanski proizvođač, nedugo posle Zastave, preuzeo i američki Krajsler.
Nije, međutim, netačno ni to da je izvršni direktor ove italijanske kompanije, Serđo Markione, u septembru 2008, predstavljajući ugovor Fijata i države Srbije o formiranju zajedničke fabrike, izjavio za Danas da je proizvodnja još jednog modela „sasvim izvesna, ali kad se za to steknu određeni uslovi“. Markione nije tada precizirao o kojim je uslovima reč, ali ih danas, sa distance od jedne decenije, nije teško „dešifrovati“. Na sličan način mogla bi da se tumači i nedavna Vučićeva izjava da je u leto prošle godine, u Torinu, sa Alfredom Altavilom, izvršnim direktorom Fijat-Krajsler grupacije za Evropu, Afriku i Bliski istok, razgovarao o drugom modelu, ali da o tome „ne sme ništa javno da kaže“. To bi moglo da znači da je postignut načelan dogovor o proizvodnji još jednog modela u Kragujevcu, ali da se čeka pravi tajming za obelodanjivanje te važne informacije od koje, dileme nema, zavisi budućnost kragujevačke fabrike automobila.
S druge strane sa proizvodnih linija ove fabrike, već dve godine unazad, silazi tek nešto više od 80.000 automobila. Paradoksalno zvuči konstatacija da bi čak i ta proizvodnja bila nerentabilna da Fijat nije oslobođen plaćanja dela poreza i doprinosa kako na državnom, tako i na lokalnom nivou, kao i da cena rada u Srbiji nije višestruko niža nego u drugim zemljama u kojima Fijat-Krajsler grupacija ima fabrike (Italija, SAD, Poljska, Brazil, Meksiko, Argentina…). To praktično znači da će, ukoliko želi da sačuva rentabilnost poslovanja kragujevačke fabrike, Fijat-Krajsler grupacija morati, u dogledno vreme, da pokrene proizvodnju novih modela automobila. U tom kontekstu treba podsetiti da restilizovani „fijat 500L“ nije novi model, što će reći da mu je rok trajanja na svetskim tržištima najverovatnije ograničen na još nekoliko godina.
Ali, tu sad dolazimo do uslova o kojima je Markione govorio i koji su davno trebali da budu ispunjeni. A nisu. Država Srbija, naime, još nije izgradila nijedan infrastrukturni objekat koji bi Fijatovoj fabrici omogućio nesmetani rad. Reč je, pre svega, o izgradnji auto-puta do Koridora 10, što je ugovorna obaveza prema Fijatu, pa se zbog toga do najsavremenije Fijatove fabrike na svetu stiže, pre više decenija izgrađenom, „džadom“. Moderna saobraćajnica, koja je trebalo da poveže Kragujevac sa međunarodnim Koridorom 10, morala je, prema ugovoru, da bude gotova do početka proizvodnje prvog Fijatovog modela – „fijat 500L“, koja je startovala početkom jula 2012. Pet godina docnije ova saobraćajnica je tek delimično izgrađena, a sudeći prema najavama resorne ministarke Zorane Mihajlović, trebalo da bude gotova naredne godine kada, inače, ističe desetogodišnji ugovor sa Fijatom. Ono što u ovom trenutku ohrabruje jeste činjenica de je Vučić, napokon, posetio fabriku automobila u Kragujevcu, te da je javno priznao da proizvodnja u u njoj čini tri odsto domaćeg BDP-a i osam odsto srpskog izvoza.
Na listi neispunjenih obaveza države našla se i izgradnja obilaznica oko Kragujevca, zbog čega se šleperi sa robom za Fijatovu fabriku i delom gotovih automobila i dalje „probijaju“ sokacima u naselju Pivara, izgrađenim pre 100 i više godina. Najveći broj gotovih automobila se prema Luci Bar transportuju železničkim kompozicijama koje prugom Lapovo – Kraljevo i dalje „tutnje“ brzinom od 30 do 40 kilometara na sat, jer država nije ispunila ni ugovornu obavezu koja se odnosila na osavremenjavanje te železničke saobraćajnice. Na potezu je, dakle, država Srbija koja bi, ukoliko u predstojećim pregovorima o novim modelima i budućnosti kragujevačke fabrike, želi da ima ravnopravan tretman sa menadžmentom Fijat-Krajsler grupacije, morala do isteka ugovora da ispuni sve preuzete obaveze. Ili bar da ubedi drugu pregovaračku starnu da će to da učini u razumnom roku.
Neiskorišćeni potencijal
Nesporno je da je proizvodnja novog modela u kompaniji FCA Srbija ekonomska nužnost. Ovo utoliko pre što kragujevačka fabrika ima instalisane kapacitete za proizvodnju oko 200.000 automobila godišnje, a projektovana je za 300.000 vozila. Osim toga, postoje prostorni, energetski, kadrovski i drugi potencijali da se uz, doduše zamašnija ulaganja, u toj fabrici godišnje proizvede čak pola miliona automobila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
