Konverzija zemljišta progurana „ispod radara“: Odluka Vlade štedi novac investitorima, preti da uvede još veći urbanistički haos

Vlada Srbije usvojila je prošle nedelje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Ovim izmenama ukinuta je naknada za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine.

Kao argument za ovu odluku navodi se ubrzavanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola.

Iz Vlade Srbije tada su saopštili da se time ukidaju prepreke, kao što je konverzija uz naknadu, i omogućava se da proces izdavanja dozvola bude transparentniji i u cilju veće zaštite građana i onih koji grade.

Iako je ova izmena najavljivana i ranije, a sam ministar građevinarstva Goran Vesić početkom godine rekao da bi se ukidanjem konverzije oslobodilo  oko 5.000 lokacija za gradnju, ostaje otvoreno pitanje zašto je cela operacija sprovedena tiho i to 4. maja, samo dan nakon velike tragedije koja je zadesila Beograd i Srbiju.

Konsultant za strane investicije Milan Kovačević navodi za Danas da je neverovatno da je to urađeno i da je teško naći ikakav dobar argument za to.

„Preduzeća su jeftino kupovana, jer su imala zemljište, a to zemljište nije procenjivano kao vredno. Za većinu preduzeća koja su privatizovana ranije se zahtevalo da ostanu u istoj delatnosti, a sada je otvoreno rečeno da ovo treba da posluži ljudima koji imaju visok kapital da naprave nova naselja i da to pretvore u stanove“, objašnjava on.

Naš sagovornik smatra da je to je poklanjanje novca.

„U situaciji kada dug narasta i kada su socijalne grupe na granici preživljavanja, ovo je neverovatno loše rešenje“, kaže Kovačević.

On dodaje da će i država obilato biti oštećena ovom odlukom.

„To je jedna smišljena, loša mera da se izađe u susret i da se određen broj tajkuna vrati u vladajuću stranku. Odavno se o tome pričalo, niko nije davao dobre argumente za to, a oni koji su pokupovali propala preduzeća, znali su da će se jednog dana ugraditi“, naglašava Kovačević.

Što se tiče samog tajminga donošenja ovakve mere, Kovačević smatra da to nije slučajno.

„Možete misliti kako bi reagovao neki siromah koji nema novca na to da se stotine miliona ovako poklone nekim ljudima. Sigurno da je zbog toga ovo urađeno u „hladovini“ ove tuge koja nas je zadesila“, ukazuje on.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da su mišljenja oko ove teme dosta podeljena.

„Investitori koji žele da grade nešto, njima je ta procedura konverzije, kad kupe neko zemljište, bila dosta problematična jer je iziskivala trošenje vremena i novca i smatrali su da je to recidiv iz prethodnog, komunističkog perioda. Urbanistički i regulacioni planovi se ne menjaju na osnovu neke dugoročne strategije, nego se menjaju privremeno više puta, pa se čeka po nekoliko godina da se nove odluke donesu“, objašnjava naš sagovornik.

Oni koji se operativno bave građevinarstvom, kako dodaje, to gledaju kao olakšanje za neke birokratske, odnosno administartivne procedure.

„S druge strane ostaje problem drugih koji smatraju da će sada sa ovim biti još više gradnje na neprilagođenim mestima i da će nivo standarda u građevinarstvu opadati. Problem je kad imate dostupnost da svako poljoprivredno zemljište u jednom kratkom roku učinite građevinskim, to vuče mnoge druge posledice. Kako će se to odraziti na tlo, na podzemne vode, na okruženje, na sve druge poljoprivrednike i poljoprivredna dobra i slično. To otvara niz pitanja“, poručuje Rajić.

On smatra da ukoliko nema komisijske provere da li je zaista neko zemljište prilagođeno da se na njemu nešto sagradi i ako vi samo možete izvršiti konverziju bez udubljivanja u to, to će izazvati čitav niz novih problema ili eventualnih sporova.

Kako objašnjava, ukupan obrt u građevinarstvu i ulaganju u nove objekte opada.

„Odluka je donesena u ovom trenutku iz razloga što se u građevinarstvu, koje je vuklo privredu donekle, oseća zastoj i pad građevinske aktivnosti, što je dodatno prouzrokovano time što su poskupeli krediti, što kompanije ne mogu da se povoljno zadužuju kod banaka, kamate su više i oseća se sve dublja kriza u građevinarstvu“, navodi Rajić.

Vlada na taj način pokušava da donekle utiče na privrednu aktivnost, smatra on.

„Ali pitanje je koliko je to mera jednog uređenog sistema, uređene države ili je mera koja je „ad hoc“, da se maksimalo pospeši gradnja i smanji birokratija, da što više njih gradi“, pita Rajić.

On dodaje da će se osetiti posledice na čitav niz drugih oblasti, i na urbanizaciju i na rad poljoprivrednika i drugih kompanija i građana.

„Ako vi ne proverite uslove, da li neko nešto može da radi, već mu samo to dozvolite uz to da sprovede neku proceduru koja njega ne košta puno, to će izazvati probleme u praksi koje svi očekujemo“, ukazuje naš sagovornik.

On, kao i Kovačević, smatra da će država biti oštećena ovom merom, ali da će naći nove izvore da to nadoknadi.

„Mi u privredi očekujemo da će lokalne samouprave posegnuti za povećanjem postojećih parafiskalnih opterećenja koji su već jedan značajan izvor prihoda na lokalnom nivou, ali takođe, biće verovatno uvedena i nova takva opterećenja zato što deo prihoda koji se ostvarivao kroz nakanade sada neće moći da bude ubiran i to će se na neki način preliti lokalno na građane i na privredu, kroz naplatu nekih drugih taksi, naknada i slično“, obrazlaže Rajić.

Činjenicu da je ova izmena doneta tiho i naprečac Rajić komentariše ocenom da je trebalo mnogo više da se o tome raspravlja u stručnoj javnosti.

„Oko nje treba da budu konsultovana udruženja koja okupljaju građevinske inženjere, arhitekte, ljude koji se bave urbanim planiranjem i građevinskim propisima. Sve je urađeno prilično brzo, trebalo je mnogo više da se analizira ovo pitanje“, naglašava on.

Podsećamo, i Savet za borbu protiv korupcije ocenio je da je predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ukida naknada za konverziju zemljišta protivna javnom interesu i Ustavu i pozvao Vladu Srbije da izmene tog akta poništi.

Savet je dodao da nije prvi put od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji da zakonodavac, odnosno država pokušava, suprotno javnom interesu, predlaganje zakonskih rešenja kojima bi se određenim privilegovanim kategorijama ljudi omogućilo sticanje svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.