Odmrzavanje gasovoda moguće 2019. godine

Naime, Borisov je nedavno izjavio da su Bugarska i Rusija dogovorile formiranje radnih grupa koje bi razmatrale „odmrzavanje“ projekata poput „Južnog toka“ i izgradnju nuklearne elektrane „Belene“. On je dodao da je o tim projektima razgovarao i sa predstavnicima Evropske komisije te da će oni biti urađeni u skladu sa propisima Evropske unije. Takav sled događaja stvara nadu da bi projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“ mogao biti obnovljen što bi bilo veoma povoljno za Srbiju u više segmenata. Međutim, Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da su male šanse da se u datom trenutku stvari pomere sa mrtve tačke i da izjavu Borisova treba posmatrati kroz političku prizmu.

– Sasvim je jasno da je reč o političkoj izjavi za unutrašnju upotrebu kojom Borisov želi da stekne simpatije građana Bugarske koji su sada svesni koliko je ta zemlja izgubila otkazavši učešće u projektu „Južni tok“ po nalogu Brisela ali i Vašingtona. Da bi umanjio negativne efekte otkazivanja tog unosnog posla, Borisov daje izjave ovog tipa – smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima Sjedinjene Američke Države i administracija u Briselu su i dalje protiv odmrzavanja projekta „Južni tok“ a Bugarska će mu se opet priključiti tek ako se ti centri moći dogovore sa Moskvom.

– To je stvar koja isključivo zavisi od političkih odluka zbog kojih je „Južni tok“ svojevremeno i stopiran. Ne verujem da Brisel razmišlja na tu temu u ovom trenutku. Evropska unija će se tom temom pozabaviti tek 2019. godine kada shvati šta je izgubila otkazivanjem tog projekta i da mora da nađe alternativu za ukidanje transporta gasa za krajnje potrošače preko teritorije Ukrajine, što Moskva uveliko najavljuje da će se tada desiti.

– Za Srbiju bi bilo izuzetno dobro i važno da se projekat izgradnje „Južnog toka“ odmrzne. Srbija bi na taj način zaradila od tranzitne takse kao zemlja kroz koju bi prolazio „Južni tok“ tako što bi inkasirala 200 miliona dolara godišnje a u svakom trenutku bi imala dovoljne rezerve gasa za potrebe individualnih potrošača i privrede. Preduslov je jedino dogovor političara na globalnom nivou, a ako bi on usledio, projekat bi mogao da se odmrzne momentalno te da startuje veoma brzo – naglašava Vuletić.

On dodaje da nijedan drugi međunarodni gasni projekat ne može biti toliko unosan za Beograd kao „Južni tok“.

– Alternativa je gasovod „Severni tok dva“ odakle bi Srbija mogla da dobija ruski gas, ali treba uzeti u obzir da bi taj energent do naše zemlje putovao preko teritorije više država zapadne Evrope, što bi povećalo cene tranzitnih taksi koje bi bile veće od onih koje Srbija sada plaća za gas koji dobija iz pravca Ukrajine. Što se tiče „Turskog toka“, problem je u tome što Srbija nema dovoljno novca potrebnog za izgradnju gasne infrastrukture, a Rusi nisu voljni da oni to učine kao što je bilo predviđeno u slučaju izgradnje „Južnog toka“ – zaključuje Vuletić.