Održan poslovni forum Srbija-Mađarska uz učešće više od 70 kompanija

„Koliko je napredovala ekonomska saradnja dve zemlje pokazuje i podatak da je izvoz iz Srbije u Mađarsku 2012. bio 245 miliona evra, a 2022. on je bio 1,5 milijardi evra.

Istovremeno, uvoz iz Mađarske u Srbiju 2012. iznosio je 727 miliona evra, a 2022. 2,1 milijardu evra“, kazao je ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović na otvaranju skupa.

Kako je naveo, povećanje izvoza iz Srbije je vođeno pre svega povećanjem izvoza delova i komponenata auto-industrije, a smanjilo je trgovinski deficit na strani Srbije, pa je tako pokrivenost uvoza izvozom u 2012. bila 33 odsto, a 2020. godine 70 odsto.

Momirović je istakao da priorteti buduće saradnje odnose na energetsku bezbednost, pre svega na projekat Panonskog koridora za prenos električne energije, izgradnju naftovoda od Novog Sada do Mađarske, na prokjekte skladištenja gasa u Mađarskoj za potrebe Srbije, kao i na uspostavljanje boljih infrastrukturnih veza kroz modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta i modernizaciju pruge Subotica-Segedin.

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto ocenio je da bliska ekonomska saradanja Srbije i Mađarske može da pomogne kompanijama iz obe zemlje da savladaju tešku situaciju nastalu nakon izbijanja rata u Ukrajini.

Istakao je da su Srbija i Mađarska danas postigli sporazume koji će doprineti energetskoj bezbednosti obe zemlje.

„Dogovorili smo se o izgradnji naftovoda, formiranju zajedničke firme na polju snabdevanju gasom, o učešću mađarskog preduzeća u modernizaciji Elektroprivrede Srbije i zaključili da u Srbiji nema energetske bezbednosti bez Mađarske i obrnuto“, rekao je Sijarto.

Precizirao je da je danas dogovoreno i da se između graničnih preleza Reske i Horgoš izgradi jedan od najmodernijih graničnih prelaza u Evropi, da se granični prelaz između Bačkog Brega i Santova osposobi za teretni saobraćaj, a prelaz Ašothalom-Bački Vinogradi biće osposobljen za autobuski saobraćaj, kako bi se smanjila česta višesatna čekanja.

Sijarto je pozvao i srpske privrednike da dođu u Mađarsku i „otkriju mogućnosti investiranja u tu zemlju“.

Naglasio je da mađarska privreda ima dobar rast, što, kako je naveo, otvara mogućnost da se otvori tržište rada za ljude iz Srbije.

„U Mađarskoj već radi 5.400 državljana Srbije“, kazao je on i podsetio da je najveća mađarska firma za ljudske resurse kupila jednu od srpskih firmi koja se bavi zapošljavanjem radne snage.

Govoreći o integraciji zemalja regiona u EU, on je ponovio da njegova zemlja podržava inicijativu Otvoreni Balkan.

Zbog toga je predložio da se sledeći sastanak te inicijative održi u Budimpešti, „kako bismo pojasnili da članice EU i zemlje u okviru Otvorenog Balkana treba da sarađuju u cilju jačanja konkurentnosti“.

„Jačanju konkurentnosti evropske privrede bi doprinelo proširenje EU i zato bi bilo preko potrebno da dobijemo nove članove. Ne preterujemo kada tvrdimo da je Evropskoj uniji Srbija mnogo potrebnija nego što je Srbiji potrebno članstvo u EU i zato smatramo da nije dobar stav Brisla koji se snishodljivo odnosi prema Srbiji“, kazao je Sijarto.

On je ukazao i da su nakon početka rata u Ukrajini pokidani lanci snabdevanja i onemogućena je trgiovina između Istoka i Zapada na uhodanim rutama.

„Ako neko hoće racionalno da sagleda odnose između Istoka i Zapada odmah mu se prebacuje da je prijatelj Putina, propagandista Kremlja, da je rusofil, tako da je teško voditi razumnu politiku danas“, rekao je mađarski ministar.

Prema njegovim rečima, Brisel dodatno otežava situaciju jer uvodi mere „koje dovode u izuzetno težak položaj sve privrede u Evropi“.

„Američke firme imaju prednost u odnosu na evropska preduzeća, a mi sebi nanosimo negativne posledice sankcijama. To su uslovi u kojima moramo da budemo uspešni, a za to su potrebni partneri od poverenja“, naveo je Sijarto.

Predsednik PKS Marko Čadež kazao je da Srbija i Mađarska neguju svoje dobrosusedske odnose „stvarajući klimu koja nikad nije bila bolja u političkim odnosima, a mislim da imamo još bolje temelje za još bolje privredne odnose, i trgovinske i investicione“.

„Postoji veliki prostor za ulaganja i saradnju naših kompanija. Pored energetike tu su poljoprivreda, prerađivačka industrija, zaštita životne sredine, industrija otpadnih voda, u kojim mađarske kompanije mogu da pomognu, jer su sve prošle, naročito po pitanje saradnje u EU fondovima“, kazao je Čadež.

Dodao je da je privrednicima bitno da se nastave razgovori o tome kako da se poboljša komunikacija dve vlade, da se uvede više zelenih koridora na granicama i da se privrednicima omoguće bolji uslovi poslovanja.

Prema podacima PKS, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Mađarske u 2022. godini iznosila je oko 3,65 milijardi evra, što je 59,3 odsto više nego prethodne godine.

Izvoz iz Srbije bio je 1,5 milijardi evra i uvećan je 37,9 odsto, dok je uvoz iznosio oko 2,15 milijardi evra, što je porast od 78,5 odsto.

Po obimu ukupne robne razmene Mađarska je bila peti trgovinski partner Srbije.

Na forumu su, pre bilateralnih poslovnih razgovora kompanija iz oblasti građevinarstva, metalske i IКT industrije, tretmana voda i otpada, reciklaže i kompostiranja, energetike, farmacije i zdravstvene industrije, predstavljene mogućnosti za investiranje u Srbiju i Mađarsku koje su prezentovali Razvojna agencija Srbije i Agencija za promociju izvoza Mađarske.

Forum je organizovan u sklopu zajedničke Komisije za ekonomsku saradnju između Srbije i Mađarske.