Vebinar o osnaživanju žena: Žene obavljaju tri puta više neplaćenih poslova

Srbija već godinama ima zakonodavne odredbe koje bi mogle da u tome pomognu ženama – mogućnost fleksibilnog radnog vremena i odsustvo očeva radi nege deteta, ali nema dovoljno jake mere za sprovođenje tih propisa – ocenjeno je na „vebinaru” o ekonomskom osnaživanju žena u kontekstu pandemije KOVIDA-19.

Tokom pandemije se pokazalo da rad od kuće može biti jednako produktivan, ali se videlo i koliko je teret neplaćenih poslova i obrazovanja dece kod kuće pao na žene, rekle su učesnice.

Vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Jelena Žarković izjavila je da je stopa zaposlenosti žena u Srbiji 42 odsto, što je daleko ispod proseka u EU (67 odsto), dok je u skandinavskim zemljama ta stopa čak 80 odsto.

Takođe je ukazala na malu razliku između stopa zaspolenosti žena i muškaraca u skandinavskim zemljama (3-4 odsto), jer su, kako je kazala, te države pre više decenija prepoznale da, ako žele da jednako angažuju žene i muškarce na tržištu rada, moraju da ponude niz usluga koje će pomoći ženama, pre svega usluge brige o deci.

Zaposlenost žena je najmanja upravo u periodu kada deca imaju do tri godine i tada im je potrebna najveća podrška.

Žarković je istakla da žene u Srbiji u proseku imaju viši nivo obrazovanja od muškaraca i ako se to dovoljno ne koristi, posledica je manji bruto domaći proizvod.

Objasnila je da manje angažovanje žena na tržištu rada znači veće troškove društva u vidu većih socijalnih naknada, dečijih dodataka, naknada za nezaposlenost, socijalne pomoći, ali i propuštene zarade i manji iznos poreza i doprinosa na te zarade, što na kraju znači i manji BDP.

Žarković je rekla da je pozitivna posledica krize izazvane pandemijom korona virusa to što su poslodavci uvideli da zaposlenima mogu da ponude fleksibilne forme rada i da radnici mogu da rade od kuće i budu jednako produktivni.

Iako ta mogućnost već godinama postoji u Zakonu o radu, slabo se koristila, ali su poslodavci sada bili primorani na to.

Mogućnost fleksibilnog rada će pomoći ženama da usklade posao i privatni život, smatra Žarković.

Katarina Ivanković Knežević, direktorka u Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, rekla je da je ona oprezna kada se tvrdi da će fleksibilni oblici rada pomoći ženama u usklađivanju poslovnog i privatnog života, jer to može dovesti žene u poziciju da svi kućni poslovi i briga o deci spadnu na njih.

U Hrvatskoj, dodala je, 83 odsto kućnih poslova i 60 odsto brige o deci obavljaju žene, a pravo na odsustvo radi nege deteta koristilo je samo 7,5 odsto očeva.

„I sada u vreme pandemije, istraživanja su pokazala da je teret obrazovanja dece kod kuće bio gotovo 100 odsto na ženama”, rekla je Ivanković Knežević.

Navela je da su Švedska, Danska i druge zemlje koje su izrazito promovisale fleksibilno radno vreme za žene, sada u nezgodnoj situaciji jer imaju veliki procenat žena s vrlo malim penzijama s kojima tepko žive.

Ivanković Knežević je rekla da Direktiva EU o uspostavljanju ravnoteže profesionalnog i privatnog predviđa najmanje 10 dana odstustva očeva u vreme rođenja deteta i pravo na četiri meseca odsustva roditelja radi nege deteta, od čega je dva meseca neprenosivo – mora da ih koristi otac.

Cilj Direktive je da podrži veće učešće žena na tržištu rada, fleksibilnije radne aranžmane i korišćenje porodiljskog odsustva oba roditelja, a sve zemlje EU moraju da sprovedu taj dokument do 2022. godine.

Doskorašnja Poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, izjavila je da Srbija ima Zakon o zabrani diskriminacije u kojem je već većina odredbi iz Direktive EU, tako da neće biti većih teškoća u tom pogledu, već u primeni.

Janković je rekla da su potrebne jače mere za podsticanje veće uloge žena na tržištu rada, kao što je fleksibilno radno vreme, ali da treba voditi računa da ne dođe do smanjenja penzija.

Janković je rekla da, iako u Srbiji postoji mogućnost da očevi ravnopravno koriste odsustvo radi nege deteta, to je veoma retko u praksi.

Šefica istraživanja i razvoja u udruženju „All for All” (AFA), Valentina Čolić Mihajlović, izjavila je da je u Srbiji 2019. godine 328 očeva koristilo odsustvo radi nege deteta, što znači svaki 200. otac, a u Crnoj Gori koja ima mnogo manje stanovnika, odsustvo je koristilo 420 očeva.

Cilj je da ukažemo da „žene obavljaju tri puta više neplaćenih poslova i da u obavljanju tih poslova provedu u proseku 10 godina života”, rekla je Čolić Mihajlović i dodala da se u vreme pandemije videlo koliko je teret obavljanja tih poslova pao na žene.

Ona je istakla da je važno da se ženama oslobodi vreme da se bave svojom karijerom, da se profesionalno usavršavaju, a da se očevi ohrabre da se više uključe u roditeljstvo, posebno u prvim godinama života deteta kada su žene najviše opterećene.

„Društva u kojima su roditelji podjednako zastupljeni u ekonomskim i socijalnim aktivnostima, kao što su skandinavska, jesu najprosperitetnija i najsrećnija društva”, rekla je Čolić Mihajlović.