Održana konferencija „Nuklearna sigurnost danas“: Nuklearna energija u fokusu strateških odluka Srbije

Potpredsednica Vlade Repblike Srbije, ministarka kulture i predsednica Odbora SRBATOM-a Maja Gojković, otvarajući konferenciju, istakla je da je važno da sagledamo najveće izazove i razmotrimo moguća rešenja povodom najaktuelnijih svetskih dešavanja u oblasti primene nuklearnih tehnologija.

„Nalazimo se na kraju veoma teške godine, u kojoj su energetska kriza i geopolitička situacija još jednom u sam centar pažnje doveli nuklearnu energiju. Ona je, paradoksalno, ovih dana istovremeno postala jedno od mogućih rešenja za najizazovnije probleme, ali i jedan od većih izvora ljudskih strahova“, rekla je Gojković i dodala da sve veća potrošnja električne energije i želje država za energetskom nezavisnošću, u sprezi sa obavezom zaštite životne sredine, ponovo pokreću pitanja korišćenja nuklearnih elektrana kao primarnog izvora električne i toplotne energije.

Gojković je rekla da u bližem okruženju Srbije trenutno radi osam nuklearnih elektrana, kao i da evropske zemlje, uključujući i pojedine države u našem okruženju, intenzivno rade na izgradnji novih nuklearnih kapaciteta i dodala da se preko Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost, na teritoriji naše zemlje vrše se konstantne kontrole radioaktivnosti u životnoj sredini.

Gojković je navela da su radioaktivni izvori našli primenu u brojnim sferama života, ali da sa druge strane, i pored velike koristi koju mogu doneti, pokazalo se da ako se radioaktivnim izvorima ne upravlja na siguran i bezbedan način, oni mogu uzrokovati veliku štetu.

Rafael Mariano Grossi, generalni direktor MAAE je naveo da će MAAE nastaviti da podržava Srbiju u jačanju njenih kapaciteta i zaštiti životne sredine.

„MAAE se trudi da svojim radom i aktivnim usklađivanjem sa državama članicama prevaziđe dve najveće krize danas, energetsku nestabilnost i posledice klimatskih promena. Korišćenje nuklearne energije može da donese mnogo benefita i pomogne u rešavanju ovih kriza, međutim sigurnost i bezbednost građana su na prvom mestu te je potrebno pre daljih aktivnost ispuniti neophodne bezbednosne standarde“, naveo je Grosi.

Grosi je izrazio zahvalnost što je pozvan da ove godine bude deo Konferencije i naglasio da mu je posebno zadovoljstvo da čuje diskusije učesnika u okviru panela „Nuklearna energija – ka modularnosti“, koji je  posvećen je trenutnom statusu razvoja malih, modularnih reaktora a posebno u svetlu aktuelne energetske krize. On je naglasio i da 30 zemalja širom sveta razmatra i planira pokretanje nuklearnog energetskog programa.

Rafael Mariano Grosi je istakao veoma blisku saradnju sa Direktoratom za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, i izrazio zadovoljstvo što je  regulativa u oblasti zračenja, kao i Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, na kojem su radili pravni stručnjaci iz Srbije, u skladu sa sigurnosnim i bezbednosnim standardima MAAE.”

Slađan Velinov, direktor SRBATOM-a je istakao da je Direktorat je i u ovako izazovnim vremenima, nastavio da svoje delatnosti obavlja nesmetano i odgovorno.

„Iako Srbija ima zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, države u okruženju rade na povećanju svojih nuklearnih kapaciteta. Pored Slovenije i Mađarske koje najavljuju nove blokove svojih nuklearnih elektrana i druge države u Evropi kao što su Rumunija, Češka ili Poljska planiraju izgradnju malih modularnih reaktora. U svetlu ovolikog povećanja nuklearnih kapaciteta u našem bližem i daljem okruženju, i pored značajnih unapređenja sigurnosti nuklearnih postrojenja, Srbija mora biti spremna i u slučaju bilo kakvog neželjenog događaja“, naveo je Velinov.

Panel „ Nuklearna energija – ka modularnosti “ posvećen trenutnom statusu razvoja malih modularnih reaktora a posebno u svetlu aktuelne energetske krize otvorila je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

„Zakonom o obnovljivim izvorima energije  iz 2021. godine Srbija je nedvosmisleno krenula putem opredeljenosti dekarbonizaciji, da umesto uglja pređe na druge bazne energije, odnosno da pre svega stvori uslove da imamo više obnovljivih izvora energije u energetskom sistemu, za šta je potrebno balansiranje energetske mreže, da možemo energiju da čuvamo, skladištimo. Zbog toga treba da donesemo strateške odluke,  na koji način ćemo omogućiti više bazne energije koja nije iz uglja. Alternativa tome je gas, svakako moguća potencijalna alternativa jeste nuklearna energija. Ono što, osim tehnologije, nedostaje Srbiji je ljudski kadar, koji mi nismo razvijali, koji nemamo u meri koja bi bila neophodna kada bismo uopšte krenuli u razmatranje ovog pitanja. Što će reći, da bismo morali odmah da započnemo rad na svim neophodnim obrazovnim i naučnim pretpostavkama“, rekla je Đedović.

Panel „Nuklearni akcident – koliko smo pripremljeni“ napravio je pregled kapaciteta Republike Srbije, kao i kapaciteta Mađarske sa kojom Srbija ima potpisan bilateralan sporazum, za odgovor na radiološki ili nuklearni akcident, načine praćenja stanja radioaktivnosti u životnoj sredini i mere koje bi se sprovodile u slučaju vanrednog događaja.

Sándor Kapitány, koordinator projekta za pitanja monitoringa životne sredine, Hungarian Atomic Energy Authority (HAEA), kao i Maja Eremić Savković, Vedrana Vuletić, iz odeljenja za kontrolu izlaganja stanovništva Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost su bili učesnici ovog panela i prezentovali aktivnosti koje su od najvećeg značaja za reakciju Srbije na moguće vanredne situacije.

Na kraju panela i konferencije, prezentovan je i kratak video koji sumira kapaciteta Republike Srbije za odgovor na radiološki ili nuklearni akcident.